Учитељ

178 НЕШТО О СРПСКОМ ПРАВОПИСУ

па ни дан данас не можемо рећи, да се стишали нападаји; не, него и поред свег просвећења европског, наша браћа пиште од угњетавања тућинског и, зар узалуд наричу очекујући да и њиме сијне сунце слободе, те да снагом свога природнога ума брзим корацима стигну своју браћу, која су у срећнијим приликама.

нема сумње, да од прилика, у којима се налази који народ, зависи и напредак његов. народ, који је вечито изложен борби, који ни слободан ваздух, што га је природа подједнако поделила, не може слободно да дише; јер му га јачи телесном снагом отеше, не може ни напредовати као народ, који се налази у " срећнијим приликама.

__ па ма да се наш народ налазио вековима у неприликама, те се од њега с правом не би ни могло, ни смело бог-зна што очекивати на просветном пољу, јер зато не имађаше времена ни слободе, јер ко што се зна

„србин сеје а турчин пожњева“,

као што вели стари бард, ипак, и поред свега тога, што се наш народ борио вековима за свој опстанак и само је кришом и са главому торби могао што и за себе да ради, ипак налазимо код њега и таквих чињеница, каквих не можемо наћи ни код најслободнијег народа.

док други народи концентрисаше своје мисли око тога како ће се географски ширити и раширивати, дотле србин стешњен ода свију страна, не сме на то ни да помишља, него му је једина брига: да сачува свете аманете својих старих: веру, име, језик, а све то троје, тако је тесно скопчано са животом српскога народа, да, одузмеш ли му једно ма које, одмах престаје бити оно, што је био, није србин поред свега тога што се вели:

„не гледа се како се ко крсти већ каква му крвца бије прси.“

и, можда баш те прилике што се морао сам у себе увући и учинише да су србину вечито пред очима лебдили ови идеали, али за то су наши непријатељи бацили своје несито око на ово троје, те су нам од времена на време у слабим тренутцима одузимали час једно, час друго, натурујући нам своје. и слаби подлегоше, али народ, тај петстолетни паћеник подносећи тешке ударе цивилизована и нецивилозована света, сачувао је и одбранио је те светиње све до наших дана.

као што напоменух и поред неприлика ипак је србин Х1Х век дочекао светла образа, јер има нешто у чему је напреднији од свију народа на целоме свету а то је правопис.

по