Учитељ

НЕШТО О СРПСКОМ ПРАВОПИСУ 179

борба за самоодржање сачувала је језика новије доба, доба слободнијег дисања усавршило га је тако, да нами најкултурнији народи завидети могу. |

наш језик је многе промене претрпео, као што се не да друкчије ни замислити а поштованим читачима „Учитеља“, држим, да није ни потреба ређати их, јер се мора претпоставити, да им је свима коме више, коме мање познато.

од свих промена, што их језик претрпео бесумње је преображај, што га је бесамртни вук караџић створио.

„пиши као што товориш, вели вук, а читај као што пишеш“! тиме је хтео рећи избаци све, што је непотребно у твоме језику а додај, ако што недостаје, те нека је писање са говором у хармонији.

док друти народи велику муку муче, да науче писати ичитати на своме рођеном језику, дотле иаша деца данас за кратко време науче. у нас нема писмена, која се не читају а нема ни таквих, која се друкче читају, но што су написана а опет нема гласа а да га несмо у стању написати. то се не може рећи ни за један народ, колико га год имаде. немци покушавају да иду нашим трагом. али су они још врло далеко; за французе и енглезе да и не говорим.

па ни народи нама са свим сродни не могу свој правопис још да удесе, као што ваља, ма да су чињени покушаји. "

да не би можда когод рекао е ја пишем славопој српском језику и правопису, те да ми довикне: тима народима су потребни сви они знаци (писмена) што их у своме језику имају, јер би иначе збрку произвело, одговарам им, да смо и ми били у тој самообмани и држали смо да без: мн ка, ои т. Д. не можемо живети и наш језик не може постојати, па шта видимо: после очајне али поуздане борбе, уверили смо се, да су нам ти знаци доиста непотребви и да их ваља избацити; и ми то учи нисмо, и остадосмо живи и здрави и опет не шизматици; па тако би и они могли; али њима није до тога, имају они преча посла; но њима је лако: док србин мора да учи осим свога језика још и мађарски, немачки, француски и ентлески а и друге, дотле је енглезу довољно да зна свој језик, те има времена да се мучи са својим језиком, ма да баш он вели: време је новац.

у осталом, хоће ли они изменити свој правопиег, те га удесити према нашем или не ће, то се нас ни мало не тиче.

наш многозаслужни вук увидео ју ту потребу и учинио је велико добро српском народу, на чему ће му српство вечито