Учитељ

НЕШТО О СРПСКОМ ПРАВОПИСУ ~ 151

ни један србин ни пријатељ свога народа неће ни хтети ни, желети.

има томе већ више година како ја о овоме размишљам, и никако не хтедох са предлогом изићи; но сада, када. видех, да се повели неки и за том новотаријом, неки осташе при старом, те се још већи дар мар направио, не могох се више уздржати. |

велика писмена ништа више не обележавају, но што бисмо малим могли обележити. ето, н. пр. док немац пише „Е26!“ великим почетним писменом, дотле ми пишемо „магарац“ малим, па. нити је њихов „езел“ зато више поштован а ни наш више погрћен и пониженији, но што у ствари јесте; па на шта су нам онда та велика писмена, ако не рад параде или рад спољашња украса, ако се и то може са естетичке стране рећи; јер некако чудно упада у очи да н. пр. после велико 5 дође мало и; оно се пише преко 4% повуке а ово између две.

ако когод мисли, да су велика писмена ради бољег разумевања, онда се и ту вара, јер у говору не употребљавамо. велика писмена па се ипак разумевамо. “

даље, погледамо ли како источни народи пишу, па ћемо видети, да ни они немају великих писмена, него се служе малим па се опет разумевају, те бисмо се дакле, могли у томе погледу на њих угледати, ма да су они још тако рећи непросвећен народ. ну ја мислим, да што је добро, није зазор примити ни од горега. од себе. истина што се тиче целокупна правописа не бисмо смели усвојити њихов, јер н. пр. турци имају за свако писме по четири и то понајвише са свим различита знака. тако друкчије пишу. писме, ако стоји само за себе, друкчије, ако је у почетку речи, друкчије, ако је у средини а другчије опет, ако је на крају, што опет неби морало бити, али нека их.

и да нема народа на свету, који не употребљавају велика писмена, опет би се човек морао запитати: на што су нам >

кад мала писмена са свим могу задовољити у правопису сваку нашу потребу, онда избацимо велика писмена као нешто непотребно, као што смо некада избацили: 1,6, 0 Бит. Д.

а каква би била добит, да то учинимо; осим те добити, што ју мало час непоменух, имали бисмо ми учитељи још једну · велику добит, што бисмо бар за четвртину времена научили децу читању и писању па би нам остало више времена за друге ствари.