Учитељ

МОЈЕ БИСТРО ДЕТЕ

причица за људе —4–

Чјудновато је то код мене, да многе догађаје и појаве могу у напред да предвидим, Тако већ петог месеца после венчања ја сам предвиђао да ћу имати деце. Прво је био син са плавим очима, које су после постале граорасте па онда смеђе и најзад црне. То је било неко неваљало дете са чудноватим прохтевима. Оно је на пример са највећим задовољством чупкало мени све длачицу по длачицу из бркова и ја сам то, са сузама у очима од бола, стрпељиво дозвољавао, јер ми је ташта објаснила дасе то мора трпети, да је то у право највеће задовољство за оца кад му дете почупа бркове. Шта више моја ташта, да би ми учинила што веће задовољство, храбрила је малог тиранина вичући му једнако: чуп чуп, чуп!

Али то су већ били црви дани детињи који припадају више мајци а после неколико година мој је син већ толико одрастао, да је сва брига око његовога, васпитавања припала мени ко оцу.

А кад кажем брига то није тек онако уз реч, него ћете одмах видети, како то беше права брига. Док је мој син јуначки прескакао плотове ја сам се још тешио, гледајући у њему Ханибала који ће прећи Алпе; док ме је прескакао преко главе тешио сам се гледајући у њему Милоша Војновића, који ће прескочити: по три хата и на њима три пламена мача; док је крао комшијска Јаја, ја сам се и тада још тешио назирући у њему великог будућег освајача Наполеона. Али он поче и такве ствари да чини којима се већ нисам више могао да тешим, јер нисам ни у политичкој ни у културној историји могао да му нађем угледа. Он на пример. разбије комшијске прозоре и ето то још није ништа; по свој примици и многи други велики људи разбијали су комшијске прозоре

% 14»

,