Учитељ

194 а до ЗА БАЧКА

Т. Педагог погледа кроз прозор најпре мирно за тим пребледе, као манит отвори Фијоку од свога стола и кад виде да је празна, он се ужаснут пљесну рукама по глави.

— Ах, господине, ах, ах, ах!

— Шта је за Бога 2! упитах га изненађен.

— Упропашћен сам, просто сам упропашћен — удари ону дреку. — Има већ шест месеци како радим и дању и ноћу четврту свеску мога дела „Кућа као васпитач деце“ и евршио сам је тек пре десет дана. Замислите, тек пре десет дана. о...

— То је врло лепо, али не разумем за што сте...

— Та зар не видите за Бога оне капе на главама дечјим, то је мој најстарији узео рукопис из Фијоке и направио капе својој војеци !

Има људи џакосних, као што сам ја, па им се у оваким приликама смеје. Тим пре што ме је овај интервју јако задовољио у погледу бриге за мога сина који није син никаквог педагога. Ако се и нисам гласно смејао ипак нисам могао да уздржим ово неколико речи:

— Изгледа ми, господин професоре, као да је ваш најстарији врло талентиран. Тај ће бити канда. добар и строг критичар а што је главно, противник теорија од којих он, као што видите, гради себи капе. ј

— Шта ће те, господине, — вели ми г. Педагог — ви знате да чизмар обично не може имати добре чизме. :

После ових речи опростим се и одем кући, размишљајући успут како је то заиста утешна џословица да чизмар не може имати "добре чизме.

По што стигох до куће јавише ми радосну вест да ми је спасен син. Јер знате, био је пао у бунар, што није морало бити дл је био само мало обазривији. Он је управо ухватио једног свог друга да га гурне у бунар, али се некако сам оклизне и падне. Обична. дечја необазривост. Но, хвала Богу кад је спасен само а други пут ће, кад кога хтедне бацити у бунар, извесно пазити да се не оклизне сам. ;

Бранислав Ђ. Нушић.

ид ——— =--_____-_____-