Учитељ

ЗАБАВА 198

знаменитих дела: „Мајка као васпитач“, „Кућа као васпитач деце“ (1, П ишШ свеска, још не свршено дело), „Како се још у деце негују грађанске врлине“ (јавно предавање у Грађанској Касини, „Логрешке родитељске (са. мотом на корицама: „Погрешке дечје то су погрешке њихових родитеља“) и. т, Д.

Јуче сам баш био код Г. Педагога и зажалио сам јако што сам га узнемирио, јер га затекох задубљеног у посао за које ми он рече да се такође односи на васпитање деце. Он ми понуди столицу и тек што седох али са ужасом и животињском дреком скочих пипајући се врло непристојно пред лицем Г. Педагога.

-- Ах, ах, ах, — узвикну он сиромах и поче и сам да ме пипа које где -— опростите, хиљаду пута опростите. То је онај мој најстарији. Ах, тако је несташан. Ето, видите, метуо је иглу на столицу, он ми то врло често чини. Опростите !

— И ви то онда имате врло често прилике да гледате како вам гости скачу са ове столице! — одговорих мало пакосно али, како ја нисам био обичан гост већ молилац, утишах се и седох.

Тек што приступих првом питању а из друге собе пролете једна папуча кроз стаклена врата и стакло прште на хиљаду парчади.

=— Карко!, узвикну г Педагог — шта радиш то за Бога!

Кроз разбивен прозор промоли се једна љупка детиња гла. вица са речима:

— Гађам мајку, не да ми кључ од ормана !

= Ех, ех, ех, како си неваљао, зар не видиш да је овде господин. |

Дете ме весело погледа па се онда ипскези на мене тако крвнички, као да му ја не дам кључеве од ормана.

Најпосле г. ЏПедагог се замисли дубоко и поче да ми даје опширна упуства како ћу мога сина да однегујем. Упутио ме је и шта треба. да читам; препоручио ми је нарочито своја дела; убедио ме је у то да сам ја крив свему неваљалству мога сина и таман је највишим тоном. турив суве, коштуњаве руке у замршену косу. изговорио оно мото са корица једне своје књиге: „Погрешке дечје то су погрешке њихових родитеља!“ али се кроз прозор на улици зачу мали дечји добош и прођоше преко 00 деце упарађене као војници. Над сзима командује „најстарији“ г. Педагогов, напред је велика застава направљена од црвене цицане завесе (у право у том моменту г. Педагог тек опази да му на провору нема, једне завесе), Сви војници носе штапове на рамену а на главама им троћошкасте капе од хартије.