Учитељ

198 КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

- Па и опет ја не могу да пропустим а да не учиним неколико ситнијих напомена на садржину овог увода.

Тако на,стр. 6. писац тврди да утицаји васпитачки морају бити јачи од свакиж другиг утицаја, па вели: „Кад би утицаји природе и околине на дете били јачи него утицаји васпитачеви, тад би васпитање било не само немогуће већ цч сувишно“ “). Ово је тврђење неправилно. Била би велика срећа кад би увек васпитачки утицији могли бити јачи — онда би смо од деце градили што нам је воља. С друге стране била би опет голема несрећа кад би заиста свако васпитање било сувишно и посве немоћно онде где су васпитачки утицаји слабији од природних -— онда уопште не бисмо ви могли васпитавати, јер су у несравњеној већини случајева утицаји природни, од урођености и спољашње природе, и јачи и многобројнији. Али, на срећу нашу. ово друго тврђење не стоји, као, на жа лост нашу, што ни прво не стоји. Ствар је у томе, што никакав утицај, ни природни као ни васпитни, ни највећи као ви најмањи, не остаје без сразмерног дела последица; што се противни узајамно слабе и потиру, а што се једнаки узајамно пошиомажу, те се развој васпитаника креће по резултшанти тит сила. Једна група компонената јесу триродни утицаји, друга су васпитни, а развој је њина резултанта, На тај начин васпитање није никад ни немогуће ни сувишно, па било оно јаче или слабије од природних утицаја.

Даље цељ васиштању узима писац по Хербартовом учењу, да је: „највиша норма наравствености“ (етр. 6), дакле само морална страна човекова. Спенсер, други аутор пишчев, не узима тако. У њега је цељ васпитању свестрана припрема за све радње човекове, као човека и ч 'ана друштвеног, #“) дакле све човекове'стране под једнако. па за то ми пише „Васпитање у дутовном, моралном ти

| телесном погледу“. М Дитес. а и многи други тако схватају да "нас цељ васпитању, и свакојако то је схватање најсувременије. Некада се телесна страна човекова сматрала као цељ васпитању, други пут умна страна, а Хербарт је истакао за цељ васпитању моралну страну. Други су увидели једностраност сваког од тих гледишта, и сад многи узимљу за цељ васпитању развијање евих страна човекових приближно подједнако: телесне, умне, моралне, естетичне, религиозне и техничке.

њаа 2 ара

#) Курзив је мој; њим осам истакао оно што је неправилпо, Тако ћу _ радити и даље где год то буде било потребно.

##) Види стр. 14–-19 у његовом је Етдећтпо сеју сет, зи Шећег ппа Теђнећег Нтпзтећб, прегзеј уоп Рт, Е. Зећинле, гууеће уетђеззете А.

шТасе, Јепа (Е. Мачке), 1881. Би