Учитељ

200 КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

талента “). И заиста, треба само помислити на спекулативни таленат једнога Канта, аналитички једног Линеа или Кивија, изналазачки једног Шекепира или Анџела, посматрачки једног Дикенса, па се сместа увершти да ту памћење не игра главну улогу. Исто тако геније се сматра по новијој пеихологији као особито развијен продуктивни таленат, дакле онај, који се одликује великим новим мисаоним комбинацијама.

Даље, под оштроумношћу се у нашег народа, колико је мени познато, разуме баш врло брзо мишљење, којим се брзо везују и иначе несличне и удаљене представе, и то представе ретке, којих је мање на броју. А и иначе, у пеихологији, ум и разум тичу се мишљења, а оштро-умност мора се тицати оштрине мишљења, а не количине представа; а мишљење се опет тиче везивања, представа а нв њиног схватања и памћења.

Ето шта је пеихолошких неправилности у оно мало редова!

Сад долази једна велика замерка.

У „чиниоце васпитања“ рачуна писад, пре евега „природне дарове“, па вели: „Осим природних дарова детета, има васпитач у свом послу још три сарадника, — три тиха несвесна и неодгоВорна чиниоца, а то су: природа, друштво и судбина (коб)“ (стр. 9). — Пре свега друштвено утицање, у које сам писац рачуна „околину старијих“ (стр. 9.), породицу, задругу, општину, државу, цркву

(етр. 10), не смемо урачунати у „несвеснеп неодговорне чиниоце“, као што их он урачунава. Зар је несвесан па још и неодговорат утицај старијих задругара. општинара, свештеника 2 – Даље утицаје диепозиције („природних дарова“) с једнен утицаје спољашње природе с друге стране на ток васпитаникова развића, боље би било увретити у једну категорију, у утицаје природне, п то: а) унутрашњи. природни утицаји (диспозиција или урођеност) и 6) спољашњи утицаји природни (утицаји топлоте, влаге, земљишта, итд.). Па овај начин они вековни утицаји природног одбирања стављени би били на своје право место, у природне утицаје. Овако, како је то писац изложио, излази да су они нешто друго.

Но ово није она велика замерка, коју раније нагласих. Она је у томе, што је писац на неподесан начин изложио утицај судбине (коби). Према ономе, како је писац то учинио, не зна се, шта он разуме под изразом „судбина“: да ли „Фатум“ са фатализмом, или разуме подесност и неподесност за васпитне цељи оне средине

% М. Мипаћ, бтипалсе Џет рћувтојостећеп Рзусћојогте, Фебе шпееатђењеје Аппасе, Геђрло, 1887, 11, 403