Учитељ

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 201

у којој живи васпитаник, Ако је писац мислио на оно прво, онда је то за строгу осуду. Наш је народ наследио из турског ропства и сувише вере у судбину, те је и сувише наклон, услед те вере у луду срећу, да све предузима „на Бог и душа“, без мноког равмишљања, па му и испадају предузећа слепо и буди Бог с нама. Васпитање, васпитачи и писци о васпитању баш треба народ да ослобођавају од те заблуде. а не да га у њој још више утврђују. Ако ли је, пак, писац мислио на оно друго, онда је крив што није ствар изложио тако јасно, да не може бити никакве двосмислице. Требало је нарочито одбити таталистичко гледиште. Писац није то учинио ни на страни 9-ој ни 10-ој где се говори о утицају „судбине“ — и ако јасношћу и одређеношћу треба да се одликује сваки педагошки спис. Осем тога, ако је писац мислио на оно друго, на васпитну средину, најбоље је било да то није овако засебно ни по. мињао, а још мање му давао овако неудесно име, већ је требало овај „чинилац“, уврсти у друштвено и породично утицање. И зваиста, кад је већ поменута породица као чинилац, чудновато је, нашто је онда издвајање за себе судбине или слепе среће породичке! Ово нас ипак одводи на мисао, да је писац под изразом „судбина (коб)“ мислио на Фатум, тј. судбину коју су коме усуди досудили.

Ето, то је та велика замерка.

Даља једна мања замерка тиче се чланка „Периоди дечијег васиитања“ (стр. 10). Мени св пишчева подела не допада. Ове су пе риоде разни педагози разно и одређивали. Коменски их има 4. И Русо их има 4, али друкче распоређених. Диштес их имаба Линднер 3. Писац Педагогике узима Линднерову поделу, па рачуна прву периоду, „детињство“, од рођења до краја шесте године. Ово сматрам. за најпогрешније у целој пишчевој подели. Јер, дечје васпитање одојчета толико је различно од васпитања детета од 4 или 5 п 6 година, да се једна периода једва може с другом и упо ређивати. Ове две периоде васпитавања много су даље једна од друге, но нпр. васпитавање детета у шестој години (лериод „детињетва“ по писцу) и детета у десетој или дванаестој години (период „дечаштва“ у писца). Русо, чија прва периода обухвата узраст од рођења до проговарања, и Дитес, чија прва периода домаша до краја прве године, увидели су ову разлику, па су стога и ову поделу периода дечијег васпитања правилније извршили. — Мени пак, лично, чини се, да би за сваку школску књигу о васиштаљњу била најбоља оваква подела: 1) доба одојчета (до проговарања), 2) дошколско доба и 8) школско доба. Школски период могао би се после делити у: а) основно, 6) средње и в) више школовање, Чини