Учитељ

162 СРЕДСТВА ЈЕЗУИТСКОГ ВАСПИТАЊА

сваки може бити одазван и враћен на исти посао, може бити куд било послан и одмах повраћен назад; пет минута овде, десет минута тамо, по сата у кујни, сат у амбару ; данас метлом, сутра с мотиком у руци. Помоћу свега тога постиже се махинална рутина, лако кретање и умешност, —- али се у истој мери губи лична самосталност, Лична воља се на тај начин искорењује, а акуратна послушност добија; уједно с тим воља трпи силан удар“)

И тако, језутски је васпитаник увек у послу, и то послу, који често и не воли, али га мора вршити за то, што му је вољу заменула безусловна послушност, што је постао роб заповести.

Запитаћете се: шта ли то раде језуите увек Чиме они толико сметају самосталном раду и слободи личности 2 б

За те сметње постарали су се многи оштроумни језуити, почевши од Игњата Лојоле. По казивању језуитском, Игњат Лојола науми 1521 г.да идеу Јерусалим, и тамо проповеда неверницима. Од тога пута помете та нека морија, што се тада појавила на Истоку, и он се настани у једној пећини, недалеко од Манресе. Ту је 1529 год. саставио један Фантастичан спис и назвао га именом: Ехегеша врпипаћа (духовна вежбања)“). — Циљ је ових духовних вежбања, да, уз припомоћ мишљења и молитве, поставе ученика у тако душевно стање, које ће га безусловно предати руководству учитеља. Учитељ опет методичком постепеношћу улива васпитнику мисли, које одговарају друштвеноме циљу.

Сваки почетник, ступајући у колегију, добија од наставника по једну књигу ових „вежбања“, па се онда затвара у своју ћелију и ту се вежба у потпуној усам-

љености и строгој ТИШИНИ.

ТунНоепзђгоесћ. Мет Ап5НЕ апз Фет Језинепогдећ, 5. 13. (Блеђепје Апасе Вел 1895). Е

2) бјевејег. Кагсћепрезећјећје, ПТ Вапа, 2 АђћеНиве, 495 8.

бео ВА рани ои ој, 25 9.