Учитељ

502 ЗАБАВА И ПОУКА

Прошло је од тог доба неколико година и ја се бејах преселио у у оближњу варош. Једном о вашару нађох се са матером Милосављевом, која иђаше са једним малим дечком. После поздрава упитаћу је:

— Шта ради мој ђак Милосав, је ли здрав, слуша ли тег

— Е, мој господине, Милосав је велики момак и да није њега куда бих се сада дбла ја јадна г |

— Кака тог

— Па ти и не знаш мој господине! Пре три године наша се задруга раздели а одмах другв године мој домаћин премину Бог да га прости! Сада ми је Милосав најстарија мушка глава у кући и најбољи момак у селу. Ове јесени намерна сам да га женим, него да му дођеш на свадбу кад те позовемо. Он те се често сећа и вели ми: Нано, нано, да зовемо на свадбу и мога господина !

Можда би врло радо учинио по вољи моме драгом Милосаву као и толиким другим својим ученицима, да се те јесени не одселих у друго место. У

А Стана2 Отана је продужила школовање најпре у оближњој вароши а за тим свршилаи Вишу Женску Школу у Београду. Сад

очекује место за учитељицу, ако га већ није и добила. Ђ. Ивк.

на =