Учитељ

И

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

(НАСТАВАК)

Џедагогика, или наука о васпитању — преда вања на Вишој Женској Школи у Београду, од Стеве Чутурила. Београд, 1895. 80, стр. 236 и ТУ, цена 2 дин.

Прелазим на други подраздео другог дела, на „негу духа или педагошку психологију“ (стр. 08—200).

Овај подраздео има своје мање делове, и ја одмах прелазим на први од њих у ком је општи део.

На тај општи део имам да учиним ове напомене што долазе.

Чланак „човечије тело и његов живчани састав“ (стр. 60 и 61) иако је, као што вели писад „мало, пространије разрађен“, опет је толико кратак а местимице и нејасан, да је потпуно неразумљив онима који „немају претходне спреме из анатомског и физиолошког дела антропологије“, тј којима није цела ствар већ унапред позната. Израв „живчани састав“ место израза „нервани систем“, изазива још већу забуну. Бољи би био израз „живчани строј“, јер израз „живчани састав“, пре означава структуру нервану, унутарњи сложај у живаца, но целокупни строј живчани са мозгом, мождином и живцима.

#

Колико је сам писац упућен у анатомском и физиолошком делу пеихологјином најбоље се види на стр. 68., 68. и 12., где говори о чулима вида, слуха и тицања. Тако у њега и очни капут чине чуло вида. Даље му у саставне делове чула вида долази „видни мишић“ (поред „мишића покретача“). Овде без сумње мисли он на акомадициони мишић, који регулише сочиво; али човек се мора питати, а зар и дужичном мишићу не би с истим правом могло припасти то исто име, те зар не би боље било рећи „видни малшићи“, ако се баш хоће да употреби израз „видни“, — који ми се израз у осталом, чини неподесан. Но овде је друго нешто. Писац је дужицу (ирис) сасвим изгубио из вида, јер је ни доцније

нигде не помиње. Он у саставне делове очне јабуке рачуна: рож-

њачу, зеницу, сочиво, итд, те дужицу нигде не помиње, а зеница му