Учитељ

954 ; КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

је саставни део очне јабуке. Исто тако „видно поље“ п „жута пега“ нису једно името, као што писац излаже. У пужу, у уву, има по писцу 3.000 лукова (1), те „сваки тон имаупужу и свој штимовани лук.“ Даље по писцу „пипци од чула шицања нису ништа друго до окрајци живаца целокушног живчаног сисшема“. И тако су дакле по њему и чепићи и штапићи у мрежњачи „пиши од чула тицања“, а то је исто и мембрана у пужу, и живчани завршеци у _ језику и носу. — Све су ово крупне погрешке, које могу створити страшну збрку у неуких читалаца. Даље, тврђење, да је „90 целокушне нолие. свести“ стечено преко чула вида (стр. 60.), неправилно је, па и ако се то тврђење · може наћи скоро у свима психологијама. Прецивност п јасност видних представа, као и лакоћа схватања, јесте оно што видно знање уздиже до господарства у човечјој свести (у пеа су то, без сумње, " мирисне представе) а никако њина количина, као што се то обично узима, и као што и наш писац узима. Кад се узме у обзир коли_личина и разноврсност слушних представа, па представа пипања и покрета, ко зна да не би видне представе остале у мањини А кад се још узме и то у обзир, да многе представе које ми називамо виднима не би требало тако звати, што у њима не претежу оплпички елементи (осећаји боје и осветљења) већ мишићни (осећаји покрета очних мишића), као што е у сазнању о величини, облику, размаку и удаљењу предмета — онда је јасно, да би количина чистиг видних представа, у којима би претезали оптички елементи, морала спасти и испод слушних. А баш због те уображене количине виднога знања заборавља се, њу истичући, да се и помене _јасност и тачност видних представа, што је веома важно — а што је опет и наш писац заборавио. (! тога би, мислим, требало једанпут за свагда одбацити ову научну празноверицу о у, видних _ представа. Уост лом та непоузданост у 90%, видног знања лепо се _ илуструје и у самог нашег писца. Тако он на етр. 65. тврди као што рекох, да се 90'б целокупног сазнања, добива само преко чула вида, а одмах на стр. 10. тврди да опет „90 свега малшега сазнања _ долави нам преко чула вида и чула слуга.“ | „Унутарње чуло“ назива писац оне живце „који не досижу до површине нашег тела, већ се пружају само до у поједине делове | телесне“ и који нам саопштавају промене и поремећаје из уну трашњости нашег тела те сазнајемо „кад смо гладни“, и „кад смо жедни“, „кад смо здрави“ и „кад смо болесни“ (страна 16). Ово је и незгодно и нетачно. Нетачно је. што и мошорни живци „не досижу, до површине нашег тела, већ се пружају само до у“