Учитељ

220 СРЕДСТВА ЈЕЗУИТСКОГ ВАСПИТАЊА

допуштене радње и дела. Тако су н пр: допустили и оправдали лицемерство у свима односима. Вредно је да свратим вашу пажњу на један спор међу језуитима, који ће понајбоље карактерисати њихово лицемерхтво. Кал је око половине ХУП в. језуит Антоније „скобар написао је књигу „Обичаји нашега друштва“ и у њој поставио питање: „када смо ми дужни волити Бога 2“онда је Соре одговорио: „кад сеприближи смрт.“ Баскез је нашао, да је потребно волити га на самртном часу. Други рекоше: кад се крштење прима; трећи — кад се кајемо; четврти — уз пост... Хуртадо до Мендоге доказиваше, да је довољно волити Га један пут у години, а патер Лонинк — један пут у три, или четири године дана. Женрикег је гласао за пет година. Филиуције је опет пронашао, да није баш строго обавезно волети га ни сваке пете године. А било је и таквих, који су с патером Сирмондом говорили, да „Бог и не тражи од нас да га КА И да је довољно и то, ако га само не мрзимо.“

Упоредимо ми сала ова мишљења са оном звучном девизом језуитизма: ад тајогеш Пе! ромаш, ми ћемо у резултату наћи најординарније лицемерство.

Кад“ су језуити лицемери према Богу. онца је природно да буду таки и према свима смртнима. „Наша браћа — каже се у „Тајним Наставама“ нека тако руководе владаоце и знамените људе, како би се видило, да је једини циљ њихових тежњи велика слава Ботја,. јер, они не смеју од једном, већ постепено и неосетно · узимати на се вођство у делима светским и политичким“ 1), ;

Наклоност знаменитих људи језуити поштују само ради присвајања имања, заузимања разних дужности) и у опште ради личне користи. „Треба узети на се

1) Тадинл наставлени, ТУ гл, 1. 2 па, ЛИ та, 2,