Учитељ

260 - КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

целине к деловима“ (анализа) и „од делова к целини“ (синтеза); индукција и дедукција, напротив, виши су методи и тичу се поглавито мишљења, тј. изналажења закона и правила, а ту гласе кратки изрази: „од појединога (правила) ка општем (закону)“ (индукција) и „од општега ка поједином“ (дедукција). Разложити нпр. биљчин цвет, или слово из буквара, на саставне делове,те сваки део јасно уочити и тако добити и целу представу о цвету, или слову, јасннју и пошаунију, јесте ствар само анализе а никако и дедукције. Напротив, општи закон о ширењу евих тела на топлоти применити равмишљањем на окивање точкова шином јесте ствар дедукције а не анализе. Анализом и синтезом ми се врло често помажемо у индуктивног и дедуктивном раду мисаоном, али зато опет нису индукција и дедукција, с једне, и анала и синтеза, с друге стране, једно исто. Ко то тврди тај показује да не разуме ствар о којој говори, и товари на себе грех да ствара забуну: Оно, додуше, ствар о методима је сразмерно нова у науци, с тога се сличне погрешке, као и у нашег писца, могу наћи и у признатих педагога — али ти педагози нису своја дела радили по Вунлау, а баш Вунт кан -да је ствар о методима најбоље расправио.“)

Толико о овом подразделу „педагошке психологије“, у ком се говори о сазнању. Прелазим на трећи и четврти део, овог подраздела, у којим се говори „о чуствовању“ ио „тежњама“ — но о којима ћу реферисати сасвим кратко, прво стога што се из довадањега већ види како је књига у главноме израђена, а другом стога што се овај реферат и иначе отегао много. дуже но што сам у почетку мислио.

»%

У великој сам неприлици како ћу да оценим одељак чуствовање (стр. 168—187). И ако би се други део овога одељка, где се. излажу поједина „чуства“: телесна, интелектуална, морална, религиозна, естетичка и самочуство, могао примити као прилично добар и употребљив, јер има емпиријску основицу и доста практичких напомена за васпитачки рад — први, општи део, пак, овога одељка је веома незгодан, јер је и несувремен и нејасан. Сувремена пеихологија узима осећања (бенћ), или „чуства“ како их писад назива, као првобитни и неодвојни а најсубјективнији састојак осе ћаја. (Етрћидипа) и представа. "Тако звани „тон“ јесте трећи битни састојак психичких елемената, осећаја (1. каквоћа, 2. јачина и 8.

5) М. Мипав, Гогк, П, 1—84.