Учитељ

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 259

стр. 140 два погрешна примера. Јер, није у Колумба било главно замишљање какав мора изгледати нови свет који је он желео да открије, но је главно индуктивно, разумово (а не Фантазијино), закључивање од познатога ка непознатом, да мора бити иза мора, неког света —- каквог, то је споредна ствар. Ието тако је астроном Гаљ индуктивним мишљењем и рачуном дошао до закључка да ту и ту у васионском простору мора бити планета толике и то_ лике масе — а није он фантазијом стварао у духу слику о том, каква мора изгледати та планета. Исто тако, а из истих узрока, није подесан за фантазију ни пример: „говорних елемената има "тек тридесет, али њину спајању у говорне облике нема границе“ (етр. 141). Није све што постаје ма каквом комбинацијом продукт фантазије, јер би онда и бројање и рачунање морало бити производ Фантазијин — а то баш није.

Постатаљк појмова узет је (стр. 145.) опет по старој такозваној апстракционој теорији, коју је још Беркли (1684—' 198) оборио. По нашем писцу душа „посебна (неједнака) обележја изостави а заједничка обусвалти у јавне обим“, те начини појам. По новијој пеихологији општих представа има само у толико у колико смо у стању да. једну конкретну представу употребимо као представницу читавог реда (нпр. конкретна представа о кичми за цео ред кич- мењака. чулна реч за апстрактни појам). При образовању предетавнице сличност игра главну улогу. Слични су елементи јаснији у свести те образују стално језгро око ког се остали грутишу. Но ови слични елементи се не могу потпуно издвојити од својих несличних, нити се неслични могу „изоставити“, као што наш писац и стара школа, узимају, већ у свест долази то језгро са ма којим још несличним састојцима. Ствар је у томе што ми пажњу можемо да сасредередимо само на неке елем'нте, њих врло јасно да схватимо, а уколико се они јасније истакну у толико остали више долазе у засенак свести“)

Излагање о методима такође је погрешно. Писац вели. „Дедуктивно закључивање као поступаку настави зове се инач, и аналилтични метод а индуктивни синтаетични метод“ (етр. 197). Ово је из основа погрешно. — Расправљање о методима широко је и није му овде место. Али опет не могу а да овде не поменем само толико, да су анализа и синтаза елементарнији методи, да сетичу поглавито добивања представа пи да ту кратка правила гласе: „од

% Н. но пе, Рзвусћојосје та Отатавећ, ата дет Паизећеп Његзевић, Тетртла, 1887, стр. 208—913. — М. ЖМипаћ Гогк, Уб еалћ, 1880, 1, 37 49.