Учитељ

258 КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

Хербарт (1716 1841) је тај израз употребио за једну другу радњу душевну: само за асимиловање нових представа од стране старих.“) Вунт (рођ. 1832) вратио је овом изразу првобитно значење које му је дао Лајбниц и још га мало проширио, додајући појму јаснога схватања још и пажњу, те „аперцеиција“ у Вунтовој психологији значи: пажњом потиуно 1 Р савалљање представа.““) По Вунтиуј је атерцеписана представа које смо свесни али још унеколико нејасно и неодређено, а аперцеписана је које смо попитуно јасно свесни.

Писац се огрешио овде тиме, што је потпомогао да се шири забуна и збрка међу читаоцима његове Педагогике. Он би много боље био учинио, да је оставио само српски израз „прилагођивање представа“, а израз „аперцепција“ или да никако није ни употребио — тим пре што га је и иначе употребио само на неколико места, — или да је о том изразу казао у напомени, од прилике оно што сам ја горе казао, како га разни исихолови разно схватају, те да читаоци буду обазриви при читању педагошких и психолошких расправа, кад наиђу на овај израз.

Чланак „машта — уобравиља -— фантазија“ — (етр. 140 до 145) није потпун. Дефиниција: „Ова способност душина, којом она па старијих представа може да производи нове слике (образе да себи уображава) и од њих да ствара са свим ново представе зове се машта пили уобравиља (Фантазија)“ — није потпуна. Изо-

_ стао је најглавнији елеменат фантазијин: конкрешност. Нове конкретне преставе, чулне, које са својом чулном јасношћу достижу по некад и ступањ фантазма, које су опет сличне са халуцинацијама — јесте главни карактерни знак уображења, а не само но восш представа које су постале из старих. И појмови, нарочито научни појмови, у стадијуму стварања, нове су представе, али нису производи фантазије, већ логичког мишљења, разума. Кад помоћу представа од више кичмењака, дидактичким путем створимо у де. тета појам „кичмењак“, то је за дете нова представа која је постала из старих, али није она производ Фантазије детиње (Што је при том нешто мало суделевао и Фантазијин рад, ако нисмо изнели костуре дотичних кичмењака пред децу, то је споредна ствар. Ми уопште и немамо ни једне душевне радње чисте, већ се увек више њих преплеће те и дају сложене производе — питање је свагда који рад претеже). — Из овог узрока, што писац није знао за ову главну одлику Фантазијину, конкретњности, чулљноста, он и наводи одмах на

о ОМ уипећ, Рзусћојогје, ПЦ, 369. · ##у туда. 236.