Учитељ

О ПРВОЈ ПОМОЋИ 285

лазе са својим ученицима на далеке екскурзије, на којима их могу снаћи разне непријатне елучајности, треба да су готови чим се укаже прилика за то, повести с ученицима говор о томе како треба помагати и себи и друговима, ако се коме било деви таква несрећа. При том треба имати уза се тако ието и сва срества, која су за прву помоћ неопходна, да би се деца привикла бити на све то готова. Ето тако треба, по моме мишљењу, поучавати теоријски и практички, како треба указивати прву помоћ у несрећним случајевима. Таква система не може бити школи тешка ни материЈално, ни духовно, јер не треба много новаца, за добијање неопходних срестава, која се сем тога, могу и поступно набављати. А за наставу у овом правцу нису баш потребни специјалисте или хонорарни наставници,

Ја ње видим да се овим нагомилава наставни материјал, чега се многи плаше, а уверен сам да би се ученици с интеребовањем прихватили овога за све важнога посла. И у моралном ће погледу | сви много добити, јер ће их ово по изгледу незнатно дело научити да цене живот и здравље својих ближњих и да буду увек готови вршити што им милосрђе заповеда.

(„Образоване“).

Д-р В. В. Горињевски.

Рини»

КЊИГЕ И КЊИЖНИЦЕ, ПИСЦИ И КЊИЖАРИ У СТАРОМ РИМУ.

пе нв

(НАСТАВАК)

„Да видимо како су састављане књиге одоваке хартије. Рекли смо да се хартија продавала у великим завијуцима. За писање књих те могао се узети такав завијутак, па да се пише од једног краја 40 другог. Ну тако се није радило, већ се хартија секла на толике комаде, колика се књига хтела, па се писало на појединим листо-, зима, а ти су листови лепљени у дугачке кајше, Из овога, се већ види, да једна врста није ишла преко целе хартије (јер је такав завијутак, кад се одвије, могао бити и по неколико метара. дугачак), већ се писало у стубовима, одељеним малом празнином (Итез). Изнад и испод текста остајали су правни окрајци (тагдтез, огае). У почетку се писао назив књиге, и тај први део целог кајша звао се | рготосо!оп, т. ј. први залецљени лист, Да би се цео кајш згодније

УЧИТЕЉ 22