Учитељ

294 ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД жности у народу и држави, и да заједнички што пре и што више ураде на поправци свог стања и уређења школа. Ово ме је нарозито интересовало те сам · распитао за однос старијих и млађих учитеља и за њихов углед морални. Из овог види се да су српски далеко, у погледу спреме и моралне висине, одмакли изнад румунеких учитеља. Било је доста учитеља који су били у њиховом народном оделу, па им надзорник ништа не вели, а код нас се с иронијом гледа на учитеље који носе одело домаће израде, а један — наш надзорник насликао је таквог једног учитеља, па слику приложио уз извештај! Е, али треба знати да. Румунија нема ни с којом државом трговински уговор ас Аустро - Угареком води и еконоски рат ево већ ' година. Усл ед тога је дарина врло велика на све што је из других држава. А последица и циљ тога је уздизање домаће индустрије и производње, и живот — што'но кажу · — „о свом руху и круху После објаве царинског рата са Лустро-Угарском и затварања границе, многи индустријски трговци из Аустро-Угарске који су радили са румунским трговцима, подигли су Фабрике у Румунији, а многи се и преселили тамо. Ово сматрам за нужно овако узгред да кажем. |

Ова учитељска окружна скупштина. имала је на дневном реду много етвари, међу којима је питање да ли да се задрже и даље учебници у осн. школи или да се избаце из школе, — а овога дана кад сам ја. био, на дневном реду била су два угледна предавања. На |другом сам присуствовао, а прво се свршавало кад сам дошао, те не знам како је било, али по мишљењу критичара није било баш угледно. Друго предавање било је у 1 раз. о неком Александру Лупушјану, румунеком владаоцу ХУГ века, Предавање било катизетичним меготодом, који је из историје одавно избачен, што не развија ђачку саморадњу. Наставник је много више говорио него ученици. Ови су, тако рећи, само одобравали и допуњавали наставников говор. И чудновато је да то не примети ни један критичар па ни г.над. зорник ! |

Пре предавања ученици су радили у школи мало гимнастике, (обртање главе), да се ученици пре и лакше умире и за пажњу припреме. За време предавања (у средини) такође било је мало гимнастике, а завршило се опет гимнастиком и певањем. Певање је: било изврено. У почетку рада моле се Богу молитвом која се пева, а кад се свршава рад молитвом која се декламује. За, то време руке су склопљене на грудима. Какве су им молитве не знам јер Румуни сад не служе у цркви словенским, већ својим народним, језиком. На команду устају, седају, узимају ствари, скрштају руке