Учитељ

СА РУМУНСКЕ УЧИТЕЉСКЕ СКУПШТИНЕ 995

и т. д. (ве ове радње при предавању допадају ми се. И ми, Срби врло малу пажњу овоме поклањамо у нашим осн. школама.

Чудноват је начин одобравања нечијег говора. Ударају рукама по клупама, те се начини велика лупњава! Овако је био по. адрављен и надзорников говор!

Приликом критике повео се спор о дизању руку код ученика, т. ј. треба ли ученици да дижу руке кад знају или не. Два учитеља су против дизања а надзорник и један учитељ су за дизање руку. Ја сам против дизања руку јер се квари ред и што они ђаци који спорије мисле не могу никад да се јаве за реч од оних најбољих и тиме им се убија воља за учење, а и срамота их је.

Њитови су ученици “ сувилив преоплаерећени радом. Расмотрио сам њихов програм ниже осн. школе. Историју уче у П, Ши 1у раз. Рачун уче у 1 раз. до 100, у ПЦ р. до 1000, у Ш раз. метарске мере, десетне и просте разлике, у ТУ разреду уче и гвометрију. Сви разреди редовно уче до 11 часова, и сви имају дневно по 5 часова. Програм им је врло опширан, и друкчи је за варошке, а друкчији за сеоске основне школе.

Како је ово био последњи састанак, то надзорник је, завршујући рад ове скупштине, препоручио учитељима да обрате велику пажњу на васпитање деце. Ђе Сб. К.