Учитељ

НАЧЕЛО ПРИРОДНОСТИ 201

вјека него га мучи и унаказује. Право је безумље, измишљати којекакве теорије, које се противе божанској и неприкосновеној уредби. Оставимо се лудорија па прионимо. не би ли проникнули у најтајније радионице природине, и радња, коју смо предузели, ићи ће нам од руке, да се сами чудимо. Врло је добро рекао Бако Веруламски, одбацимо све што знамо, пак хајдемо у природу, да се учимо. Заноснијема ријечима препоручиваху Коменски, Русо и Песталоци, да треба природно васпитавати. Начело природности захтијева од васпитача двоструку радњу, негативну и позитивну. Прва захтијева да се уклони све, што је противно природи а друга тражи да се ради према природи.

Први је захтијев јачи и важнији, јер као год што је нужно и потребно, да се коров чупа између кориснога биља, да ово има све погодности за нормални развој, тако је исто нужно и потребно, да се испред васпитаника све оно уклони, што стоји на путу природи, јер ће онда природа његова сама га развијати и васпитавати својом свјежом снагом а према својима вјечитима законима. Овђе се дивно судара звање лијечника и васпитача. Ни један од њих није кадар у унутарњости човјековој ма штогод промјенити. Они су само помоћници природе они само уклањају сметње, које се испријече на добри пут природин, а природа онда сама лијечи и васпитава.

Али то није доста. Радња сама суште природе доста је спора, неуређена и материјалистична. Васпитач мора дакле потпомагати природу и у позитивноме правцу, само мора добро пазити, да то потпомагање тачно ина. длаку одговара законима природе. Природа никако не да, да се њезини закони газе и љуто се свети свакоме, ко то чини. Историја човјечанске образованости довољно и сувише јасно говори, да је то тако. М кад су

21%