Учитељ

306 ЗАБАВА И ПОУКА

Сутра дан дошли сви, а дошао и Милосав, па само ћути, као и обично. По свршеној молитви почело је читање; али, сви су се зачудили, кад је Милосав опет замуцкивао. и запињао при читању.

— Ти опет ниси научио, Милосаве, пита га госпа 2

— Нисам. Заборавио сам.

— А штог -

— Па, док сам отишао кући, ја сам изгубио кончић.“

2. Да заслади.

„Лепосава ручала код куће, ца дошла у школу. Али, како је пекарница до саме школе, она је опет узела пет пара леба и поново је јела.

— Зар ти ниси ручала код куће, питам је ја 7

-— Јесам. Ручала сам проје и купуса, одговори она врло брзо.

— Па што сад опет једеш, Она се застиде и поруменивши

рече ми са свим наивно:

— Да засладим. 3.

Ко зна да пева 2

Био је први час певања у |. разреду п учитељица пита: Ко зна да пева 2

Мали Љубиша дигао руку и све се смеши, сигурно за то што ни један други није дигао руку.

Сви су остали у њега гледали и чекали да чују његов глас.

Па деде певај ти Љубиш», само немој да брзаш. рече му

· учитељица. Љубиша не устежући се ни мало, развуче :

„Челен багрем родио, „“Ђуба Милу молио: „Чекај Мила до Ду ова, „Па ћеш бити моја !

Ето, јесте ли чули како он леп глас има, храбри их учитељица, па ће запитати Љубишу:

— А ко те научио то да певаш 2

— Мој отац, вели Љубиша.

Он је већ чуо да ими леп глас, само сад му је госпа казала,

да не пева више ту песму јер такве песме певају велики момци а он је ђак. :