Учитељ

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 311 васпитање“, „школско васпитање“, „васпитни односи између школе и породице“, „о разним школама“, и „заводи и заводско васпитање.“ Цео је део обрађен добро: кратко а јасно. Једино се може замерити то: а) што је мало говорено о васиштачима, и 6) што нема ничега дечјим вртовима (Ктдегдагјеп) и још можда и дечјим склонаштима, (Ктпдег-Вемаћгапзтан).

(С тим сам у главноме готов са приказивањем целе књиге. Но ни крају морам изнети пред читаоце још неколике напомене па тек онда завршити приказ.

%

Овде ћу изнети још ситније неправнлности, које сам овлашно и кратко прибележио читајући књагу.

ако, неће бити истина да се природа „брзо изцрпе“ где она „на васпитаника искључно и сама утиче“ (етр. 9). —– У главном тексту правила 78-ог писац брка. појмове о правилу (норми) и правилносша (нормалитету) (стр. 27). — Чуудновато је како писац може тврдити да се „у трвом периоду дечијег живота“ (до краја шесте године) „још не може „утицати на душевну природу његову“ (етр. 81). — Шта има да значе ове две реченице : „Врло јаки потреси ваздуха, који долазе од шуцњаве топова и оружја, лагума“.... (етр. 69), и „Слепи могу јагодицама прстију распознати уи најситније ствари (злалпо од сребра)“> — МИ езЕ 1п ттеНести, диод поп Фиегн |п зепзи, није изрека Коменскога (стр. 85). већ Џон Лока, и она је главно начело сензуалистичке психологије коју је Лок засновао. — Нису несвесни они „осећаји“ које ми добивамо кад „далеко у пољу видимо неку црну ствар, али не знамо, је ли то човек или је животиња или какав други предмет“ (стр. 88). Овај се пример и не тиче осећаја, већ представе, м овде је представа о ономе предмету нејасна, али није бесвесна. — Није истина да „старија представа увек буди своју млађу суседу“ (етр. 118). — У другој алинеји објашњења 246-ог правила (стр. 114) наводећи примере за представне врсте употребљен је израз „стожерна представа“ и ако је мало више р.чено да у представним врстама не постоје „стожерне“ већ „почетне“ представе — што је, ово последње, у главноме правилно. Осем тога и примери "за „стожерне пред. ставе“ у представним групама (у главном тексту 246-ог правила) рђави су. — Правило 247 (етр. 115) почиње се реченицом: „Сећање може бити безвољно или вољно“, али у даљем излагању вољно сећање више се нигде и не помиње. — Да ли „стожерне представе“ као „будилице (помагачице)“ увек „стоје под утицајем