Учитељ

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 313

на урођене моћи душине из старе школе, те је стога г. Недић бис принуђен да овај израз изриком одбије, у својим предавањима на Великој Школи. — Дефиниција није ни „тумачење“ ни „објашњавање“, као што се вели на стр. 148-ој већ је тачније одређивање, омеђавање појма, те отуд одредба. — Израз „тресуда“ место суд или расуда, расудак, незгодан је. И овај је израз г. Недић одбио у својим предавањима и предложио израз „суд.“ Српски називи за темпераменте: „прбки“, „млитави“, „живахни“, „сетни“ нису најерећније изабрати, а најгори је назив „млштави“ за Флегматични. Флегматични (мирни) јесте најсрећнији темпераменат за културнога човека, а израз „млишав“ пре означава. абнормност, болешљивост темперамента. Можда би бољи били називи: напраситши, мирни, весели, %, сешни, пли као што их је г. Бакић назвао: раздражљива, мчрна, весела ч жалосна нађрав.“) — Мето тако израз „прзвица“ (стр. 198) пре доликује холеричару А ОНУ ЕЛ но 7 7 (веселој нарави). .

Језик је у књизи граматички чист, али има, доста, не“ одесних. израза, који су или провинцијализми или су иначе неразумљиви и необични. Такви су н. пр: „Пловче плива, пиле трчи, чим се једно или друго иввали из љуске“ (стр. 5); „веселичаст“ је сангвивик (стр. | 199); „лак телесни састав“ имају холерици и сангвиници (етр. 198 и 199; „мртвуљава (хладна, слаба)“ машта (етр. 142]; „шкртш“ „песниковати“ у реченици: „Има чак и покољења, која више песни“ кују, док су друга прозаична, сувопарна и ера (Стр. 142); 4 ла се могу дотлен извежбати, да се свом силом устреме пут некога спољашњег предмета“.. (стр. 12%); „код размишљања разум паочи и задржава самосилну превласт чуства“... (стр. 160) „планет“: „демља је планет“ (стр. 156), „сви планети“ (етр. 197); „прерађати“ у смислу насљеђем прености (етр. 26); „клупчасте вадебљине · (етр. 61; „разликост“ (стр. ' и 8); „смушеност појмова“ (стр. 9); „зверета“: „јер морално онакарађени човек падне ниже од најкрволо. чнијег зверета“ (стр. 29), „а кад укротитетељ уђе у кавез кога зве-_ рета“ (стр. 106); „ми се данас згражамо“ (стр. 113) итд. Исто тако се мора замерити за изразе: „мозаг“ (евуда), „пета сто година“, „треперећа материја“ (стр. 61), „треперећа топлина“ (стр. 62), „г0рећи фосфор“ (етр. 89); „гимназија“ (са 8) једанпут (стр. 11) а Фисиологија, (са. с) други пут (етр. 18); па онда за изразе: „консолидује“ (стр. 9). „кореллпалливна слика“ (стр. 219), „клетпоманија“ (стр. 8), итд.

%) В, Бавић, Наука о васпитању, Београд, 1878, ПЦ, стр. 24,