Учитељ

314 КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

· Штампарских погрешака има више но што би требало да их је. Доста их је исправљено на последњем листу, али их има доста, и неисправљених, а које могу кварити смисао, као нпр. „херој стравтт“ м. страсти (стр. 135); „Машта има голем значај за целокупни живот душевни, и то: а) на развитак свести... 6) на чуство... в) на вољу... (стр. 148) „у најшрвом добу“ (стр. 126); „телесно чуство... зове се ниже или животињеко (аминално)“ (стр. 168); „ешитеалне Ћелије“ (стр. 61); пред натписом „Тежње (прохтеви)“ стоји Ш а треба В (етр 188); итд.

Последња напомена тиче се примера. За овакву књигу, која се бави поучавањем будућих васпитачица и учитељица, потребно је да се по могућству сви примери црпе из дечијег и ђачког живота, и то из самог васишпачког рада, те да се на тај начин будуће васпитачице одржавају увек у кругу оних мисли којима и доцније треба да се непрестано баве. Тако се боље извеџбају за примену васпитачких правила. У овој Педагогици није тако рађено, већ су примери великом већином из свакодневног живота одраслиг. На местима су и они неправилни,

Тим свршавам приказивање целе књиге.

= = »

На основи свега овог опширног претресања изводим, на крају, овакав општи закључак:

Педагогика, чли наџка о васпитању, од Стеве Чутурила није добра.

Поред многих научних погреша: а и других неправилности највећа је мана овој књизи још и то, што се њом уноси забуна међу читаоце. У овој књизи излажу се већином застарели научни назори а неуки се читаоци уверавају да је то на првом месту сувремено научно гледиште Вунтпево и Спенсерово — а то је за строгу осуду. Та мана ове књиге највише ме је нагнала да будем овако ошпиран и овако строг референат, као што сам био. Ту су строгост, сматрао вам, од мене захтевали српска школа и српска наука -— и ја сам извршио своју дужност отворено и одсудно. Ако је тиме учињена коме љично каква непријатност, то је само стога што друкче није било могућно у овој прилици, а не дај Боже из каквих других разлога ! |

На завршетку морам рећи још и ово што иде,