Учитељ

ЕПИДЕМИЈА ХИСТЕРО-ЕПИЛЕПТИЧИИХ ГРЧЕВА 839

Ток болести је хроничан; после престанка често. се поново јавља, баш и кад се излечи оставља за собом неврастенију и склоност к умним поремећајима.

Пошто лајик хистерију, хорсу па и епилепсију не уме да разликује једно од другог, делање учитеља имало би да се ограничи на то – да чим примети ћудљивост и провидно необјашњиво понашање ученика, одмах јави родитељима, који ће се обратити лекару за савет. Буде ли болест константована — лекар ће га лечити, а дете школу треба сасвим да напусти. Наспрам сваког особењачког понашања ученика учитељ треба ла се озбиљно понаша, и својим понашањем да не показује чуђење, забринутост и страховање!)

Последња оваква епидемија била је 1893 године у половини месеца марта у Вале-у код Поле — у Аустрији.

У то време оболела је јепна девојчица из Џ раз. основне школе под симптомима грчева, који су се чеш“ ће понављали. Пошто су у току од месец дана под истим симптомима оболеле још две девојчице из исте класе ослобођене су од посећивања школе, зато што су реметиле рад наставника. Но после привидног побољшања добију у мају дозволу, да могу опет долазити на часове. Напади се поново јавише — и разболеше се још две девојчице. Узнемиреност становништва била је доста велика, и усљед тога буде изаслат лекар, који је нападе дотичних ученица тачније посматрао. Ови су напади давали овакву слику: болеснице су рукама чиниле необичне покрете, дисале су брзо, лице им је било зајапурено, тужиле се на зујање у ушима, несвестицу, стезање око врата, на једанпут изгубе свест, и спопадну их клонички грчеви. Осећање кожних нерава било је угашено, сужене пуполе кретале су се лено, избуљене очи окретале су се на све стране, пена на устима, пулс убрзан. Напади су трајали 5—15

ђ) Напађцсћ Фег Зећи ћи, уоп Вигретафипи ппд ХМебозки. 1895,