Учитељ

ЕПИДЕМИЈА ХИСТЕРО-ЕПИЛЕПТИЧНИХ ГРЧЕВА 341

бледе и слабо исхрањене и нераздвојене према година ма. Породице оболелих ученица биле су у опште здраве и само код једне од болесница могло је бити константовано наслеђе, у толико што је њена мати боловала од хистерије и епилептоидних грчева. Код једне друге болеснице нађена је наступна грозница са. њеним пратиоцем т. ј. отеченом слезином. Осталих 5 ученица нису показивале никакво паталошко стање. Пошто није нађен никакви општи, локални нити индивилуални узрок, нити ма какви било други моменат који био стојао у етнолошком односу са хистеро епилептичним грчевима — то семоже мислити само то да се, при диспозицији усљед малокрвности и опште слабссти, болест пренашала сулестијом. Напади једне ученице чи ниле су јак упечатак на друге које су биле у истом локалу и у близини — и на тај начин заражавали околину.!)

Према узроцима који спремају земљиште за ову болест, а коју смо још у почетку навели — лако је

увидети и профилакса, мере које треба имати на уму да се појава болести спречи.

Профилаксу треба нарочито изводити код оне деце за коју се зна да су пореклом од неурастичних родитеља. Профилактика се састоји у рационалном васпитању, јакој храни, но која не дражи, избегавање епиритуозних пића, кафе, чаја, јаких зачина; живот у пољу чини добро, а тако исто и умерена игра, рационално вежбање мишића према годинама и снази; треба избегавати прерано телесно и умно напрезање; треба сузбијати нездраво појимање частољубља и сувише чврсту вољу

— једном речи профилакса се састоји. у правилном телесном и умном образовању, и у сузбијању рђавих навика, а пре свега онаније !) Ради лечења — треба се обратити лекару. Београд. др. В. А. Поповић.

1) Ерепце ћузјето-ерПеризећег Ктатпртеп шибег дет Чећиштадећел 71 уаПе ја Озбегтејећ. — Леба Тот Ђевћијвезипа ћи есе 1594. % 6. р.376. 5) Оепави: Напађисћ дет Ктпадетће кипае 1593. р. 368.

УЧИТЕЉ 26