Учитељ

394. ЗАБАВА И ПОУКА

шрајашнији успео. У горњем случају није рађено по овом основном васпитачком начелу.

Кад би се усвојио баш и овај исти опори начин, који је у овом случају употребљен, опет, да је друкче рађено успех би се постигао много брже и са мање непријатности, можда с обе стране. Само је требало овоме опором ередетву придружити и слатку поуку. | Поуком би се Мин да дете што пре дође до савнања своје мане, а оном опорином би се учинило да што јаче осети непријатност свог злог делања. Тим би се много раније постигла, цел.

Ја верујем да Милисављево покајање није ни наступило услед учитељевог шестомесечног шамарања, већ много пре, а можда и једино, услед очевих и мајчиних поука, које су му објасниле суштину кривице, и савета, који су му показали прави пут поправци. Само шамарање, и то још и онда кад се оно заслужи и кад се оно не заслужи, није никад никога поправило !

Строгост је често врло потребна, а најпотребнија је према раепуштеној деци — какав је био и Милисав Али етрогост где дете не увиђа зашто се она врши, за дете је тиранија! А тиранија, никад не води правој васпитачкој мети. Она може створити заклете освешнике, може дати ниске робове, али људе — никад!

Има педагога који су противни разлозима уз заповести и забране, па и уз казне. Ја сам одлучно за разлог и објашњавање. И мислим да је главна погрешка васпитачког поступања у описаном случају потекао из овог настраног педагошког правила о недавању "разлога.

»

То је мој реферат о Јанковој слици „Дивљак“ из прошле свеске „Учитеља.“

Срет. М. Аџић