Учитељ

МОЗАК И ДУША 583

Филозоф, у Френологији види будућност психологијину и кад се у једном новијем делу по историји ФилозоФије, које Контову трагу следи, опширно расправља о Фридриху Галу тик уз — Канта. Поред критичног Филозофа најнекритичнији од свих нефилозофа истога доба — заиста иронија, која се не би дала лепше замислити, кад би се радило на том да се покаже, како је ФилозоФија даном приликом од веома незнатна утицаја по остале науке. 3

Али чувена кривудава линија у историјском покрету вреди и у историји науке, и ту може бити више но другамо. Површним и неоснованим посматрањима Гала и његових следбеника следила је у Физиологији периода савесног и опрезног експерименталног истраживања. У другој и трећој десетини нашега века усавршена је, нарочито у Француској, метода вивисекције и примењена на многобројне, дотле још нерешене проблеме, а пре свега и на испитивање средишне живчане системе. Ту је Флуран (Е!оптепз) на основу својих огледа на животињама развио представе о важности мозга, које су од тада па за дуго још остале у вредности. Он је одредио, да подређени делови мозга, као продужена мождина, мали мозак, брежуљци мозга, не стоји непосредно у олносу са духовним радњама ну да управљају које чисто Физиологијским догађајима, као дихањем, покретима срца, које пак уносе потребан реду хотимичне телесне покрете, који сеу опште отима контроли свести. Обе пак половине великога мозга сматраше он према појавама, које се јављају на животињама када се оне уклоне, као органе правих духовних Функција, или као што се он изражаваше, као органе интелигенције и воље. Специјално локаловање појединих духовних радња није усвојио и тиме је узео положај сасвим супротан Френологијској системи. Ако се обе половине великога мозга уклоне, то трају до душе и даље дихање, покрети срца и нехотичии рефлексни покрети,