Учитељ

РУЧНИ РАД У МУШКОЈ. 0СН. школи 485. (ве конференције, које ми тако почесно одржавамо, некад је и имало емисла што се тако звале, јер су се на њима водили разговори и изводили закључци, како ваља да се ради ручни рад у школи; ко да предаје; шта да се предаје; какав материјал да се употреби; кад и шта у ком разреду да се предаје итд. О свему се водио разговор што спада у делокруг овог предмета. Сва та питања расправљана су колегијално онда, кад овај предмет као наставни није био довољно разрађен. Данас, када о том предмету постоји читава литература у њих и нада се примило да се „Слојд“ усвоји, __као понајзгоднији за ту сврху, конференције се не могу називати тако, већ чисто предавања. И доиста, веома ретко учествујемо ми у претресању ових питања, јер директор износи такве разлоге за оно што је примљено као добро наовол предмету, да ми ретко кад износимо своје против разлоге. Највише искрену разна мишљења у погледу израде предмета и снабдевање радионица, јер сви предмети нису згодни за све покрајине а и код њих, као и код нас, тешко је снабдети једну новину свим потребама. Ну, етвари, које смо слушали на ово неколико конференцијапредавања хоћу да ти саопштим као језгро од свега онога што сам овде чуо. Чини ми се да ти баш то и желиш.

„Руке су наши први учитељи философије и најважнија, справа нашег разума“ рекао је Русо са правом. Ко још данас не зна, да су руке у вези са мозгом и оком створи'е све ове културне творевине, којима се ми поносимо и у којима гледамо савршенство ч0вечјег духа 2 Па ни данас (бар у нас је тако) не можемо с правом казати да ми радимо на усавршавању поред умне ученикове моћи · и на усавршавању ручне уметности, од које највише и зависи стваралачка моћ ученикова. Од колике је вредности опет усавршавање ручне уметности за целокупно образовање човечје, веома је лепо казао још Жоменски у своме значајном делу ПасНса Мадпа. На једном месту он вели: „Науке треба да развијају човечји разум, језик и руке, те да се он тако оспособи, да може све што је ко. рисно паметно посматрати, о томе разговарати и у раду применити. Ако ма шта од тога изостане, онда се одмах кида веза и постаје грдна провалија, која чини да је не само образовање непотпуно, него квари и оно што је стечено. Ништа не може бити ваљано, што није свестрано једно с другим везано.

А Монтшењ је опет рекао: „Не васпитава се само дух ни само тело, него човек; а он се не може раздвојити на дух и на тело, па се не може једно бев другог ни образовати.“ Ми смо данас ово начело усвојили, те тежимо да једновремено и тело и дух обра-