Учитељ

422 МОЗАК И ДУША сличнија човсковој, потражила та места, нашло се, да "су она у оној истој области, пут којих према патологијско-анатомијском посматрању иду живци за хотимичне покрете, у области средишних вијуга. Насксро_ затим отпоче изналазак и примена једне чињенице из историје о развићу органа бацати нову светлост на ток средишних живчаних путова. Применом те чињенице је _ пронађено, да системе кончића, које имају да наврше различите радње, по: правилу се и у разна доба развијају, тако, да се могу по њихову истовремену постању познати заједнични делови једнога живчанога пута. И опет се нашло, да један ред живчаних кончића, који се креће од полазних тачака живаца за покрете, а свршује у можданој кори у области средишних вијуга, чини по своме развићу једну заједничну систему, а то ЈЕ онај исти ред кончића који је патологијско-анатомијско посматрање већ било пронашло. Али ни ове потврде нису билне завршне, патологија, једном упозорена на ону знамениту област мозга, могаше у многим случајевима одредити, да повреде или поболевања управо тих делова мозга имају као последицу узетост хотимичних покрета, шта више пошло је за руком, да се за поједине мишићне групе тела са извесношћу покаже специјалнији положај средишних места, који, када се. "поништи, покрети нестају: нарочито о положају оних "области, који су одређени за мишиће лица и језика, мускалатуру руку и ногу једва да влада каква несугласица у мишљењу

И тако је јасно, да се више не може сумњати у резултат, до кога се дошло опсежним испитивањима а са " четири разне стране. На сваки начин да не смемо ни. ту, као што то лако бива, задобивени резултат заменити каквим послецима, који се за њ могу надовезати. Утврђено је само, да оне напред означене области мо- ждане коре уделују у извођењу хотимичних покрета, Али