Учитељ

ОСНОВНА НАСТАВА ЦИВИЛИЗОВАНИХ НАРОДА 447

Нетачн. је ова таблица и у рубрици односа ђачког према становништву. У Савезним Државама, Онтарију, Викторији и т. д. долази по један ђак на 4 или 5 становника! Ова несразмера према, осталим државама, долази отуда, што школовање овде мање траје но у Француској или Немачкој.

Средњи број ђака, што долази на, једнога учитеља, обично је 59. Невероватно је да се он пење у Шпанији до 144, а у Мани тоби да силази до 14! У Енглеској, дипломисани учитељ има снагда неколико помоћника. Тада је разумљива могућност, да један дипломисани учитељ обучава 96 ђака !

» » ж

Ради потпуније слике, само неколико речи о дечјим забавиштима и о продужним школама. 5

У Француској тек од 1886 год. забавишта су постала саставним делом основног школовања. Свештеник ОђегИп основао је у Елвасу прво забавиште крајем минулога века. Прва деценија на"шега века застиче Ргосбеја у Немачкој, као творца Ктдегдагјеп-а_ Уз њега се спомиње и Рсатд. У Енглеској је радио на овом по- | · селу Висћагаг, а у Француској М. сост, госпође Разјогеј и МИећ._ Италија има свога Арогна. Г

__ Чабавишта су постала многобројнија тек од шесетих година. Она су права потреба радничком становништву. Радничка деца находе у забавишту замену родитељском старању. Разумљиво је зашто су велики индуотриски центри, најзгоднији за одржавање ових забавишта. Да се види важност и потреба њихова у Француској довољна је напомена, да на ',8 деце у основној школи, до: лази по 1 дете у о

Продужне школе походе она деца, која би хтела да попуне своје основно школовање или која би се одала проучавању неких предмета потребних им због доцнијег занимања. Ове школе имају _ вредности у оним државама, где се основна настава тек развија. У Италији, по вечерњим и недељни школама, било ј ЈЕ: између 1811-19 године 15 ученика на 100 у основној школи. Овај је број сада спао на 4!

Ради деце што би се одавала проучавању каквог предмета. отварају се нарочите школе, које се увршћују у продужне. Овакве школе често подржавају нарочита друштва као што су: политехничко, пољопривредно и т. д. Школе ово последње врете биле би нам од неоцењене вредности.