Учитељ

448

ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД

По Кемаззецг-у, продужве школе најавише доприносе грађан-

ском васпитању. Неопходне су демократским народима Х “ %

Ширење писмености у масу народну зависи одмногих узрока Најозбиљнији су јој противници немаштине и непоимање њезине важности. Оба ова узрока делују у знатној мери и у нашој отаџбини. Тешко је и утврдити број писмених људи у једној земљи. Општи пописи с времена на време, школски дневници, ректрутни пописи су обични извори из којих треба прпсти податке. Сређивање скупљених података, није баш најлакша ствар. Прелаза, и рубрика има много. Има људи који тек могу да се потпишу; има их који. само знају читати, има их што знају и једн) и друго али у незнатној мери. Толика разноврсност пекључује апсолутну тачност. Помажући се, Геуаззвиг је Уне таблицу и број писмених мужева, који су умели потписати свој брачни уговор — мерило, које може вредити само за неке земље. Из ове таблице приближно ће се ви-

дети промицање писмености у масу народну.

ТАБЛИЦА ПИСМЕНОСТИ У НАРОДУ

на. 100 ду. |0Д 100 му-| НА 100 ДУША У ОПШТЕ НИСУ Рави Си бе ам Берн ЗНАЛИ ЧИТАТИ ПИ анати мЕН СТАРИЈИ ОД | __ ДОБУ 6 год. 10 год.

Енгл. са Велсом — (1888) 14,1 – — Шотекој — (1888) 9.8 — – Ирској — (1884) 264 (1881). 38.5 (8) 287 Холандији (1889) 7.9(1877) 11,2 | Белгији (1890) 160 _ — (1880) 423. (1880) О ЕУ ин Француској (1890) 7 4(6890) 10.5 ПРО 36.9. 1702 814 – Прајекој (1890) 0.8(1884) 42 (1871) 19,9 Швајцарској (6891) 0.8 — Аустрији (1890) 30.8 — (1880). 44.5 (1880) 34.3 Мађарекој (1890) 36.0 — (1880) 57.1 (1880) 48.7 Португалији – — А (91 — = Шпанији – - (1877) 12.0, — Италији (1890) 42.0(1884) 55.8 (1881) 67. 8' (1881) 61.9 (1881) 61,7 Србији (1881) 798 —- (1874, 983] -— СЕ Румунији (1892) 59,1 — — — – Русији (1887) 68.66 – — –— Финској — — — — (1880) 1.9 Шведској (1890) 0.2 ~ – — Данској (188). 0,4 = — = Савезним Држ.| · — — = — (1890) 13.3