Учитељ
456 ЗАБАВА И ПОУКА
да ће се лопову, који пљуне жаби у уста, морати неко велико зло догодити.
— А за што ћему се то зло догодити 7 запитах ја.
— Дек је ајдук. Дек је украја ! одговорише деца.
Наравно да се нисам мислио до краја користити овим драстичним среством, али помислих да ће, може бити, и од тога бити користи, па рекох једноме, да после подне донесе жабу.
Чим сам после подне у школу дошао заграјише деца:
— Нашла се књига, господине ! Бока гу украја ! Сви су били задовољни и сви су говорили у једно време. Једва из те опште граје разабрах да се Бока страшно уплашио „од жабу“, па отрчао и бацио књигу пред кућу детињу; ту су га ухватили и он није имао куд већ је морао признати 'То месно веровање толико га је уплашило, да је имало већи утицај од свију мојих претњи и моралних рецепата.
Кад је кривац нађен, мој посао бејаше лак; крађе св знатно смањише, а. ја, из благодарности за ову услугу, оставих за доцније да проговорим против овога жабљег ауторитета. .
ИЗ ДЕЧЈИХ ОДГОВОРА
——
5. Шта БИ ти РАДИО 2
Прочитан је чланак „Кушање“, у читанци за | разред, па сам пропитивао ђаке о садржини његовој, и изводили смо поуку, која се има применити на ђачки живот.
Поред осталих питања била су и ова:
— Шта је радио Милан у соби 2
— Милан је у соби учио задатак,
— Шта је радила јабука, кад је дошла на провор Миланове собе2
— Кад је јабука дошла на провор Миланове собе, она је ка зала: „Ходи, Милане, да ти дам ову лепу јабуку. Одавно сам је _ теби наменула.“
— Џа, да ли је Милан устао, да узме јабуку 7
"— Није устао. Он је рекао: „Док задатак научим.“
— А, шта би ти радио — запитах Радишу, да си био на Мп-' лановом месту 2
Радиша са свим наивно одговори:
~