Учитељ

СВЕСКА И. _— БЕОГРАД 1896. ФЕБРУАР — годин, Ху.

УЧИТЕЉ

ПЕДАГОШКОКЊИЖЕВНИ ЛИСТ

МОЗАК И ДУША

ИСИХОЛОГИЈСКА РАСПРАВА Вилхељља Вушта. —%- ка

(ОВРШЕТАК)

Напред смо само у главном означили правце, у којима се могу разликовати средишни поремећаји говора. Подробније испитивање оних случајева, у којима је подобност говора тек делимице нестала, пружа нам још читав ред значајних чињеница. По правилу уделују кој делимичног губитка говора извесне врсте речи нарочито, или шта више и искључиво. Као да се у памћењу најјаче одржавају чисти изрази чуства. Болесници. који више нису подобни да и једну мисао, ма како непот-. пуно, искажу, располажу још великим регистром усклика и таким незама речи, које као и усклици чуство означују. У љутњи ће им сеотети можда какво снажно „Сто му мука,“ али без те уобичајене везе неће моћи именовати ни „сто“ ни „мука.“ У другим случајевима одржало се самодаи не, а све су остале речи поборављене. Још су значајнији случајеви. код којих као да су нестале само неке граматичке категорије, и замењују се, у колико је то могућно, покретним знацима (гестима), а међутим се говор изводи у осталом без запињања и без

УЧИТЕЉ 39