Учитељ

6

Зимати учитељима право прелаза у другу службу јер се неко може разболети, оглувети, промукнути и т. д. па ако је добар раденик грехота је оставити га без хлеба, пошто је за школу постао неспособан.

Главни Одбор поноси се тиме, што је ово питање са оваким разлозима бранио.

Колико је неистине у ономе тврђењу г. Којића где вели: „Глав. Одбор у ономе своме писму није исказао захтеве и жеље учитеља, који су до сада на учитељ. ским скупштинама неколико пута исказивани, већ је "исказао неке своје захтеве“ нека виде чланови Учитељског Удружења у овим наводима, које смо мало више навели, а које сваки члан може наћи одштампане у пројекту учитеља од 1898 г. и у записницима скупШТИНСКИМ. Другови,

Главни Одбор није се могао сложити са оним члановима, који, у овоме времену када су многи Фактори противу учитеља, — полажу сву наду на „силне про тесте и енергичне одбране“, те је избрао други пут, којим мисли отклањати ударце и невоље учитеља, а које их готово понајвише сналазе због грешака себичних и сујетних другова.

Стидећи се што ово једанпут мора јавно да призна и желећи поправити и наше односе у Удружењу и одржати углед учитељски на достојној висини: Главни Одбор моли све другове да ова питања на збору узму у претрес:

1. На који начин треба, сузбити ова пискарања у којима се износи само лична грдња између чланова Учитељског Удружења, и којима се највише убија углед учитељски 2 |

2. Шта да се ради са оним друговима, који багателишући одлуке наших скупштина и конференција и натурајући своје жеље за жеље целокупног учитељства стварају код свих меродавних Фактора мишљење:

Да учитељи још не знају шта хоће —

Бр. 307. 18. Фебруара 1895 г. Главни ОДБОР Београд. Утчитељсног Удружења.

У —