Учитељ

5

отпуштања, када се удаду, што и најпростија памет и најобичнијег гружанског кмета може запазити у разлозима, који су у писму Глав. Одбора наведени.

3. Још је неискренији г Којић кад вели:

„Г. министар тражи право да може сам отпуштати учитеље до 5 год. службе, а наш Глав. Одбор тражи да се учитељи после 10 год. не могу отпустити без судске осуде и пензионисати без решења Просв. Савета, а тиме даје право министру, да може отпустити учитеље до 10 година.“

И у овомег. Којић војује против самога, себе; Глава Одбор, кад је наводио: да учитеље, који имају преко 10 год. службе за мање кривице без суд. осуде не може отпуштаги ни Просв. Савет, него их мора пензионисати, није мислио да одузме оно право млађим учитељима, које министар даје, него је бранио начело, које и г. Којић као члан Гл. Одбора у учитељ. пројекту 1893 г. овако стилизовао.

„Чл. 78. Опоменом и укором “~ зниће учитеље стални надзорник, а платом и отпусто: 48 службе, министар просвете.“

_ „Чл. 80 Отпустом из службе не могу се никако казнити Учитељи, који су навршили 10 година учитељеске слузкбе.“ Такви се учитељи могу само онда отпустити, ако буду осуђени земаљским судовима на затвор већи од 6 месеци за. преступ или злочинства,“

И овај је пројекат написао и потписао г. Којић, и оставио у аманет садашњем Глав. Одбору, да би га за скрупулозно чување овога пројекта могао сажаљевати ! 2

Једна тачка има, коју Главни Одбор није могао узети ни из једне резолуције скупштинске о којој нико · није ни решавао, јер је била стечено учитељско право рачунања година када се пређе у другу службу. И та тачка као да је највише заболела. т. Којића, те осуђује Главни Одбор, што ју је онако разложно бранио.

А да је Главни Одбор својим разлозима убедио г. министра да ту тачку измени у корист учитеља видеће чланови Учитељског Удружења из говора г. Министра Просвете у народној скупштини о пројекту о Учитељ. Школи, где је сам министар изјавио, да не треба оду-