Учитељ

560 РУЧНИ РАД У МУШКОЈ ОСН. ШКОЛИ

обраћа пажња. Деца обичо све разбацају по соби. Добра. домаћица уживајући у реду кућевном, сама трчи и купи дечје разбацане ствари доводећи их у ред. У већим кућама, то чине обично служавке. Ту се дакле строго узето не навикава дете ни на какву чистоту и ред, јер оно само не ради већ други. Једна немачка. по словица вели: „Ред је у пола рад“. И ко не ужива у задовољству од реда кад уђе у своју кућу у којој је вредна домаћица све урадила2! Ко опет иде код оног мајстора, да купи ствари, које су нечисте и нетачно направљене 2 То исто важи и за ручни рад у школи. Кад се дете овде навикне на тачан и чист рад, оно ће и доцније тако исто радити. _

Обично се каже: ред и тачност основе су естешичког образовања. Ко се навикне на сре да му је у реду и тачно у раду, тај се навикава и на лепоту. Ма како био компликован рад, кад није тачан, не производи никакво осећање лепога код посматраоца. Нека ученик направи просту даску за леб, биће му веома леџа ако ју је тачно и чисто израдио. Ну ако је покушао да је украси дуборевом, који је нетачно извео, неће изазивати осећања лепога, и неће бити лепа. Тако је исто и у обичном животу. Уђимо у какву велику и лепо обељену собу. Ако су у њој разбацане ствари без икаквог реда, онда ће она бити много ружнија од оне просте сиротињске куће али у којој је све чисто и у свом реду.

Намеће нам се овде узгред и питање ; да ли се при сваком предмету, који се да ученику на израду, може развити ред и тачност, а помоћу ових опет естетичко осећање 2 Не, одговор је. Код севаког рада не задобија се ово што напред побројасмо, већ само код таквог који ученику даје могућност, да га изради тачно. То ћемо, пак, постићи, ако ученику дајемо такве ствари за израду, које може сам израдити. А то су ствари лакше за рад.

А сад да ти кажем неколико практичких мисли о томе, како треба поступати с ђаком ако хоћемо да се у њему ручним радом развија. ред и тачност.

Кад ученику дамо рад потребно је, пре свега, да почнемо од лакшега па да идемо ка тежему, од простијег ка сложнијем и увек да гледамо, да има по нешто ново да научи на новом предмету. Тиме ће му сам рад бити милији, и моћи ће лакше да савлада тешкоће, те да му испадне шачан. Ну поред тога, нужно је даи сам учитељ ради тачно, и да пази на ученичку тачност у раду. Али овде не треба терати дотле да ученик изгуби сваку вољу за рад. Ако једаред поквари, добро је натерати га да и други пут у