Учитељ

564 · ДЕЧЈА СКЛОНИШТА

_слав је удвено тако да се они једном половином покланљу. Алп се могу удесити и тако да се не поклашљу но да су једни виши, други нижи. А, наравно, рупе, отвори, не смеју бити врло раздалеко је“ дан од другог; ред од реда пак, могу бити и раздаље.

Вредно је опробати.

Срет. М. Аџић

ЕВЕ

ДЕЧЈА СКЛОНИШТА

Сиротиња, која надничи или ради по фабрикама, заиста нема послугу; она све сама ради, и кад рано оде од куће на рад, она своју малу дечицу, често до мрклога мрака, оставља

·. саму, или под присмотром старије деце, или их која добра су-

сетка обиђе по кад-кад. Тешко таквој деци: колико пута она огладне, озебу или се покваре. Тако је и са сеоском децом, кад гим укућани, у радно доба. сви оду у поље, а у селу остану

само старци и малишани. Колико се несрећа догодило с таквом_

децом од њих самих; нађу где год палидрвца, почну их палити

те по некад упале и цело село.

· Но добри људи досетили су се, како да помогну сиротињи . у таком случају. Сада и по-селина и у разним варошима почели

су уређивати тако звана „дечја склоништа“. Дељ јетим склоништима племенита : да се припази и врши нега над малом сиротињском децом за оно време, за које су њихови родитељи заузети послом.

У Петрограду има већ неколико таквих склоништа а 1892.

"год. установљено је прво такво склониште у Москви.

7. Ево како су та склоништа уређена :

Узме се под закуп мала засебна кућица са вртом. Кућа се · састоји из неколико соба и кујне. У собама су намештени дечји кревети, столице, столови, чаршави, пелене у којима се са свим "мала деца повијају , умиваоница, орман и остало. Поред тога набављене су хаљине, кошуље, постеља, самовар, посуђе за чај "и јело. У склоништу стално живе две дојкиње и куварица, а сваки дан, ради дежурства, долазе разне госпође које су се _ дратовољно решиле, не баш лаког посла, да пазе и негују малу "децу. у