Учитељ

СТАРИ о 617

Тако је то ишло сваки дан. Пролазећи улипом могао си вазда чути како у школи по неко запева: "Јој господине, молим те!“ Сељаци који би то чули, застали би, одманули главом и рекли:

— „Ала вошти !

— Скида дивље месо! — вели други.

— Алал му матери!

— Није ни то лако! _

— Море, како лако !,.. Ја имам троје у кући па не "могу да изиђем на крај с њима а то ли ће он с толиком дечурлијом!... •

— А... угони у ред, угони !...

— Хвала му као брату кад бетан толико брине !...

ж ж ка

Нека ми је допуштено, на овом месту, донети из извештаја директоровог, Попечитељу просвјешченија, онај део што говори о Ђорђу.

„..... Па. ипак, и поред свију незгода, и поред“ свега што напоменух у овом извештају, ја сам вам захвалан, Господине попечитељу, што сте ми дали при-_ лике да се уверим: да ми имамо и одличних раденика. у школи, тако одличних, да би се могли и пред много · просвећенијим народима похвалити. У понизности под-_ носим вам овде њихова имена. :

Али од свију побројаних најодличнији је Ђорђе

Ђорђевић учитељ у Ч.... Сматрам за срећу да Господину попечитељу опишем утиске што је тај ПК на мене учинио.

УНЕ сам стигао 24 маја у сами сунчев пора] Јахао сам на коњу. У путу стигнем 10— 5 дечака с белим торбицама на којима су црвени крстови. Кад сам био према њима они се одмах поврсташе у ред и скидоше капе. Познао сам по самом томе да су ђаци. Али

што ме је изненадило то је, да та деца беху чиста, уми45