Учитељ

618 | ЗАБАВА И ПОУКА вена, кратко ошишана —- једном речи: мила као мали јагањци.

После онога јада у школи !].... ово ми је пало на душу као мелем. Не ће ли Бог дати да бар овде немам непријатности, помислих узданувши.

Али Бог даде те не само да немадо непријатности него сам се тога дана наслађавао неком милотом као његовим благословом.

Упитам пандура, што је за мном јахао: је ли далеко школа 2 Он ми рече да није и да ова деца иду у ту школу.

Нисмо још много јахали па стигосмо. Преда ме изиће један поносит господин, и док пандур прихвати коња, он ми приђе веома уљудно те се представи. Мени би мило видети тако чиста и уљудна човека.

Он ме позва у свој стан. Рече да се још ђаци нису сви искупили, а да би послао ипо свештеника и кмета.

То ме је тако лепо замолио да му нисам могао одрећи. Рекнем нека пошље служитеља, што он одмах и

учини, па се упутим у његов стан.

Опростите ми, Господине попечитељу, што вам овако заносно пишем! У/оном мирном стану учитељском осетио сам се као/у свом рођеном дому. То беху лепо намештене собе;|све што у њима беше било је укусно и мило. Чим сам на врата ступио опојио ме је мирис ружа и крина. Мила хладовина била је из свакога краја, из свакога|ћошка. Па онолика љубазност домаћинска !...

Нисмо дуго седели. Ја сам разгледао књижницу учитељеву иту сам нашао „Дјела Доситијева,“ „Народне пјесме Вукове,“ Народне приповјетке“, Дјела Милована Видаковића, Рајића и т. д. Питах учитеља: је су ли то његове књиге2г Он ми одговори да јесу.

Све што сам видео давало ми је јемства да имам. посла с човеком образованим и да ћу бити поштеђен