Учитељ

СОКО Р И УВ 50. 619

од погледа пуних молбе и жалости. Осетио сам неку лакоћу у души.

У том стигоше свештеник и кмет. Поздравише се са мном па и са учитељем готово с истим поштовањем као и са мном.

Упитам да ли су се деца окупила. Учитељ изиде из собе али се одмах врати рекавши да су ту, и позва нас у школу.

Ја сам се надао добром исходу, али ово што сам видео и чуо превазишло је сва моја надања.

То нису деца што их гледах, него анђели божји. Све је то чисто, умивено. Завиривао сам скоро сваком појединцу у врат иуши — али нигде прљавштине. Гледао сам им руке: у свак г одрезани нокти. Онда сам разгледао прописе: — калиграфија. Неколико угледа и епомена ради понео сам са собом да их покажем свуда.

Онда сам прешао на испитивање. Најпре сам пустио учитеља да их он пита, па сам се онда ја уплетао. Ни једне погрешке !... Питао сам таблице и редом и узнатраг — одговарали су као маторпи. Учинио сам све да видим сахо шта може и колико може урадити човек кад хоће — и видео сам, Господине попечитељу. да један учитељ може много, веома много урадити.

Па сам тражио и више! Није ми доста било што ми је ђак из „Црквене историје“ н. пр. казао на моје питање : Колико је Ноје имао синоваг — Ноје је имао три сина: Сима, Хама и Јафета — него сам хтео уверити се: да ли баш ђак потпуно разуме то што је научио, па сам запитао: „А ко им је био отап>г“ „Па Ноје“ — одговори ми дете. Тако свесних одговора нисам нашао ни у једној школи.

Питао сам: како су задовољни с учитељем» Нису имали речи да се нахвале Питао сам њега: жели ли варош 2 Он ме је најпокорније замолио ла га не крећете одавде, јер се вели тек познао с људима и допада