Учитељ

670 ЗАБАВА И ПОУКА

Свану, а он потпуно обучен шеташе тамо амо преко

собе... Белина дана повуче га да изиде из собе. Хтео је ваздуха...

Јутарња свежина га окрепи мало. Он затражи воде да се умије...

И осети се свеж и чио. — А.. сад ћу и ја на посао! Па штасамс забри-

нуо !... Чудна ми чуда !.. Зар ја не умем с децом разговарати 2...

И осети се ведар као да је И бр о бригу. Пушио је цигару иза цигаре а машта му је радила...

Кад би време он уђе у школу... И поче...

Али га почне зној обливати.. Он виде нешто у што до сад није веровао, нешто што ни сањао није. — Он не умеде с децом разговарати !..,

(сећао је ужасну провалу између себе и ових ма-· лишана. Он виде да је далеко, врло далеко од њих. Он није умео ни говорити оним разговором, јер што би им се више ближио осећао је неки стид. Изгледало му као да се почиње мазити као дете кад протепа....

Па и самој деци изгледао некако чудноват.. Није то онај „господин“ што је њих до јако учио!..

И постиђен, изнурен, зловољан и пун срџбе изиде он из школе...

— Ово је којешта! — рече. — Не ћу, ваљда, побудалити под старост !... | |

Узе кутију лдуванску и стаде правити Питер На | Е један пут баци све из руку: У ИЦ

— Нек' иде до ђавола! Поцрне ми већ душа од дувана !...

Па се баци на кревет...

И лагано, врло лагано хваташе га сан...

ж ж ж

Добио је предавања. Станоје му их собом донео. И сем предавања донео му је и неких књига одакле ће 55