Учитељ

СТАРИ ко в 671

моћи позајмити материјал за предавања. Па му је и очигледно представио како се раде предавања : израдио је једно пред њим и предавао једно у школи.

Сад му свану. Учинило му се да је схватио целу. ствар...

И седе радити предавања...

Али незгода га није оставила. Он је по свима правилима израдио предавање, научио га на памет као год ђаче своју лекцију, прелавао; ама оно што је очекивао није постигао. Н

Он, који дотле беше сигуран, сад поче стрепети. Ресултат беше траљав. Није умео да поставља питања!...

И после, још нешто. Пре је могао са каквим хоће расположењем ући у школу и радити, али сал ни за живу главу. Чим би се мало замислио о чему другом — остави га памет. Тога дана о раду у школи ни помена.

— Није ово за мене!.. мислио је... И после, ово је којешта !... Зар ја да морам стрепити од ове дечурлије!...

Па му сену нешто кроз главу.

= Ха! — рече — Да окушам овако !...

И сад започе радити. Седе, па из Станојевих књига преписа све предмете. То је радио ноћу, а дању наређиваше да то деца за себе препишу.

До зиме беше готов, Деца су имала исписане предмете.

И онда удари у једно учење на памет. Који ђак не би знао, он га је остављао да ноћи у школи па би седео до пола ноћи с њима док неби научили...

До пролећа све је било изучено. Он их онда стаде нагонити да то све причају обичним говором, онако, од речи до речи, али својим говором.

И постигао је успех да му је Станоје честитао. Није само да су депа знала него је Станоја изнена-