Учитељ

766 ЗАБАВА И ПОУКА

Господин Јевта промрмља нешто кроз зубе, па се искосири на њега. 6

— Шта је, шта ћеш:

— Дошао сам, г. Јевто, дами дате плату за овај месец.

— Платуг! рече г. Јевта и жмирну. !

— Јесте!

— А који је данас, молићемо вас господине; рече г. Јевта накосно, и повуче добро на муштиклу.

= Данас је двадесет девети, г. Јевто.

— Паг

Јова га погледа.

— А зар ти не знаш, кад се издаје плата учитељима:

— Знам г. Јевто, али ми је нужда. Дете ми је болесно, дошао сам лекару и за лекове...

— Е, виш ти, молим те, издера се г. Јевта. Мора власт да води бригу и о твом детету 57.

Јови као да нож у срце забоде. Он само разгорачи очи, и загледа се у г. Јевту.

— Нема пара !

— Молим вас г. Јевто, макар пола.

-— Нема, кажем ти!

— Ма колико г. Јевто, знате ли шта је нужда.

– Нема ништа. Дођи прекосутра.

— Али мени сад треба.

— Недам!... издера се г Јевта.

— Недате»

— Јес' недам. Шта ћеш»

— Јесте ли ви за то'ту, да терате ћефове % цикну Јова.

И г. Јевта плану. Лупну у звонце и пандур улети.

—- Јесам ли ти каз о, оца ти лудог, да никог не пушташ, док ја не зовем, а 2....

— Сам мол... и остало прогута уплашени пандур.

— Дакле не дате, господине #....

— Ето врата, рече г. Јевта гордо, пружајући прст, на отворена врата.

— 'Ајде, брате, рече пандур.

Јова готово посрћући изиђе.

И. Кад је г. Јевта остао сам у канцеларији, седе опет за свој

сто. Кресну машину, и припали угашену цигару, и доврши за“ почето сркање каве, која се већ беше са свим охладила,