Учитељ

ОСНОВНЕ и ГРАЂАНСКЕ ШКОЛЕ У ЧЕШКОЈ 78

реке неке. Сва су деца у глас понављала докле једва упамтише неколико реченица, које, у осталом, не беху никакве тако важне и одабране изреке које би требале научити од речи до речи. . ;

Код трећег катихете беше предавање о причешћу. Беше то млад, окретан и вешт предавач “) И све бих у предавању одобрио, али он се на послетку дуго мучаше да ђаке убеди и. да му тако они рекну, да је оно што се причешћем узима баш истинско тело Христово (католици узимају само хлеб, тело, а не и вино = крв Христову). И деца на послетку одговараху како је попа желео; али сам сигуран да му нису веровала. Та деца виде да оно у причешћу нису баш истински делови тела Христова. И нашто толика претерана ревности Иоле вештији учитељ, боље би 0објаснио то.

Мени се чини да су ово очити примери из којих се види како свештеник, и ако је спремнији у овом предмету, опет школи не може бити бољи наставник од учитеља. Га његова стручна спрема не значи да је претежнија баш свуда где се о ре: лигији реч води. | ;

Добар вртар у врту је претежнији и вештији од ботаничара, који је, рецимо, професор на универзитету каквом. Лепо ту скоро рече један заш учитељ: обућу прави и чизмар и ципелар, и опанчар, па се опет за сваку од те обуће тражи нарочити мајстор Чизмарева чизма је и лепша и тежа се прави, па опет он уме чизму направити, а опанак би сигурно покварио. Ова је у исто време леп одговор оним нашим личностима. које тврде да се професор мора свуда претноставити учитељу, па и у послу и раду у осн. школи. Неко од ових рече да он као филолог уме предавати буквар као и најбољи учитељ. Кад се говори, може изгле-_ дати да је тако; а примери које наведох и многи други веле да тако није.

Свак на своје место ч на посао за које се сиремао. То је најбоље и о том не може бити спора

#) Код овог попе, јелпо особито почаствовање добих. Прими ме у школи врло љубавно, а кад хтеде почети чав, он уве столицу и вамоли ме да пођем овамо, па онда столицу нос: нос: чак и за последње клупе, иза леђа ђацима и ту ме посади Објасни ми, да то чини, да пе би деца гледала у мепе и расејавала се. Боже сачувај, да ми је ово било што неправо; шта више допаде ми се та његова брига да му ђацима моје присуство не квари пажњу. Али после видех да је ово било горе; јер се, деца окретаху, дљ виде тог госта, па беше горе него да сам као и код других, седео за столом и код стела. | ,