Учитељ

=

882 4 РАЗВИТАК ДУШЕ

не симпатишу подједнако према обојима. Са растом све | _је више спољашњих утицаја, који служе диференцирању њихових индивидуалних карактера. Школа, место живљења, круг другова — све то тежи да на лушу свој печат удари. ·

Да и најмање разлике у приликама морају имати својих последица по развитак душе — то следује из психичких закона. Душа се развија из оног што асимилише, прими у себе. Црте њеног развитка донекле су напред одређене урођеним способностима и тежњама; али тиме су постављене само опште, широке границе процесу развитка; урођене способности и тежње не одређују тачно карактер развитка. Јесу ли се једном образовале идеје и групе идеја, утврдиле интелектуалне навике, — изрази осећања и специјалне црте у понашању 'вависиће од околних прилика.

При сувременом стању наших знања не може се одредити у колико разлике, које у интелекту и карактеру опажамо код људи, зависе од урођених особености, а у колико од дејства спољашњих прилика, поглавито · друштвених. Стара психологија Локова није примећивала утицај урођених разлика, индивидуалне натуре. По Локу, сви се људи рађају са једнаким способностима, а разлике су последица искуства и васпитања. Новија психологија сасвим умесно тврди да постоје | наслеђене, урођене, разлике и утицај „натуре“, који ваља. разликовати од утицаја васпитања. Нема сумње, "да исти спољашњи утицаји и искуство производе не сасвим исте резултате. У исто време сасвим је могуће, да смо данас у стању да потпуно оценимо утипај околних прилика и нарочито васпитања у детињству. Без сумње је истина, да у завршеном производу лушевном, у зрелој души и карактеру нема ничега што ту неби било од самог почетка. Исто је тако и то истина, да је раст ума непосредна последица вежбања и делатно-