Учитељ

7

РАЗВИТАК ДУШЕ па 995.

њен раст, н. пр. кад дете решава какав задатак из више математике, који превазилази његову моћ суђења. Ра“ кав ће рад, очевидно, шкодити интелектуалном прогресу. Из тога следује, да правилно развијање мора бити прогресивно, али да вежбања поступно буду све тежа, у толико, у колико саме способности напредују.

__ Даље, целокупно развијање мора бити сагласно са природним редом у развитку способности. Оне способности, које се раније развијају, треба раније и вежбати. Штетно би било н. пр. развијати апстрактно мишљење помоћу таквих предмета као граматика пре, но што су способности посматрања (перцепције, примања) и уображавања достигле известан ступан. Ову тако јасну поставку потпуно је усвојила сувремена теорија васпитања, ма да се на практици често греши против тог правила

Сем тога метод развијања, заснован на принципима науке, не само да мора бити прилагодљив једној или. другој способчости у даном тренутку, већ треба ту способност да култивише до извесне мере, а никако преко тога. Под извесном мером разумемо ступањ развитка ове или оне способчости, који одговара месту што га она по важности заузима у реду својих способности. Тако н. пр. развијајући памћење или уображење треба да имамо на уму важност тих способности. за придобијање знања и општу интелектуалну културу и на њихово Нана да обраћамо пажњу сразмерну тој важности.

Последица је тог принципа: хармонички развитак душе, на чему су радили Песталоци и други. Васпитач треба непрестано да има пред очима идеал целокупног човека, снажног и добро развијеног Физички, интелектуално и морално и,у колико практика дозвољава, треба

сразмерну количину времена да утроши на вежбање сваке од појединих страна дечје природе.