Учитељ

- НЕРВОЗНОСТ КОД ДЕЦЕ 951

њихово увенуло, немају особина, које мати неопходно треба да има. Ако се која од њих уда и постане мати, неће моћи сама да доји своје дете, јер нема чиме. Све су оне меглокрвне и слабуњаве. Осетљиве су и сувише. При најмањој ларми уплаше се и дркте; паук, миш — за њих је страшило; нек се најмања "непријатност деси, сузе облију лице, срце јаче и брже бије, па · ту је и хистерички напад (бол у материци); честа главобоља и вртоглавица, немање апетита, затвор — просто мука и невоља...

Лепота, грација, антични облици -— све је то ишчезло и. постало је редак, изузетан појав. Младићи. су људи пасивни и без карактера; напрасити, раздражљиви и љути, слаби и потпуно неспремни да ступе у борбу за живот....

Свуд се појављују љуте бољке, које требе омладину; такве су н. пр. дифтерија, шарлах, слаб стомак. Публика се понајвише боји колере и јектике. Обе у главном одрасло становништо сатиру, и то прва на један мах, а друга се лагано поткрадаиу току догог времена "читаве породице упропашћује Али поред све__ га тога наше доба треба назвати нервни век по преимућству, пошто је нервозност, живчана сувишна раздражљивост веома ра_ ширена, тако, да мучно и једног човека има без ње. Једном речЈу, готово сви страдају од нервне раздражљивости. И ако -хоћете, то чак и није толико болест, колико извесно типично стање "нервног система, које је створио целокупан живот сувременог друштва.

Сваки појав има своје узроке. Наслеђе, васплтање и средина у којој се живи довољни су да даду правац и о типу · нервних слабости. -

Тело и душа чине нераздвојну целину; узајамни њихови односи и утицање једног на друго стални су и непрекидни. Тако услед страха, ужаса, гњева и других силних страсти може да се · појави обамрлост, а удар (шлог) може и смрт да произведе. С "друге опет стране, радост, испуњене жеље, срећан догађај изазивају · олакшање и наду, услед чега болест пође на боље, а може допустити да се болесник сасвим излечи. Тако су тесно с другим везани тело и душа! Срце дејствује на осећање, и обратно, · осећање на срце; притешњено, и мучно дисање изазива очајање, а исто тако и обратно; варење хране у желудцу дејствује на ду“ _шевно расположење, и растројство духа шкоди и радњи желудца, Телесни болови изазивају душевне муке п патње а често стра_дања духа повлаче за собом телесни бол и појаву какве болести

УЧИТЕЉ ; - | ЊЕ 69 |