Учитељ

Уве >

952 НЕРВОЗНОСТ КОД ДЕЦЕ

Све је то тако испреплетано и једно у друго уткано, да је често мучно разабрати где је почетак и шта од чега зависи.

При расправи питања, како да сачувамо децу од нервозно"сти, преко је потребно подвргнути анализи ову обострану и тесну зависност, испитати све узроке, који изазивају ту нервозност, и тада ће бити могуће да се одреди, какве мере могу ту помоћи т. ]. не дати да се нервозност појави и развије.

Овде се отвара веома широко поље за ра , готово од самог првог тренутка кад се дете појави на свет. Услед до крајности извраћеног' васпитања, које је раније добила, мати неће сама да доји своје дете. Читали смо негде, да Њено Величанство царица сама доји своју кћер Велику Кнегињу Олгу. Ово је веома поучан пример. Ту скоро се појавила књига '"Хартмана о жени. Таквих књига нема много и, ако је много шта, изложено у њој, примењиво на немачки живот, ипак она не мање вреди за женскиње у опште. Писац тврди да жена не треба толико да брине о томе, како ће бити љубљена супруга, одличан научар или друштвени радник, колико о томе како ће бити добра мати, и да то, пре свега осталог, треба да јој је поглавити поЗУБ 4. У овом тврђењу лежи једна велика истина, и кривица за нервозност младих поколења у великој мери пада на матере, које не врше своје природне дужности.

Кад мати неће сама да доји дете, а срества дозвољавају, онда је, разуме се, најбоље узети дојкињу. То је лако рећи, али више пута тешко извршити. Рецимо да је у Француској, нарочито у Паризу, лако добавити добро и ваљану дојкињу, какву бретонку или нормандску, где се оне искључиво за тај посао спремају. Али тај обичај — остатак је из прошлих векова, када је још спахијских робова било. Нема сумње, да са даљим развитком цивилизације ни једна сељанка неће бацити своје дете ради тога, да би могла стићи да за неколико динара доји туђе, а тада и најимућније жене неће моћи добавити добру дојкињу, већ ће морати саме да хране своју децу. Као што то и мајка природа заповеда.

Било да мати не може или неће сама да храни — дојкињу не може да добави. Остаје — вештачки хранити дете. Вештачко је храњење

производ вароши, сеоско становништво и најкултурнијих зема ља у Јевропи не зна за то. Вештачко је храњење једнострано: поред њега развија се масна гојазност, а мишићи и кости на против слабо се развијају. Дакле одмах у почетку погрешним